Dodatna sredstva za poljoprivredu-Investicije za još 100 domaćinstava

Ukupno 85 miliona dinara Grad Valjevo je ove godine opredelio za razvoj poljoprivrede valjevskog kraja što je deset puta više u odnosu na 2016. godinu. Poljoprivrednici su bili zainteresovani za svaki program koji sprovodi Agrorazvoj počev od mehanizacije, traktora, sadnica, umatičenih grla, a ove godine za arterske bunare prijavilo se čak 30 domaćinstava.

Budžetom grada za oblast poljoprivrede najpre je opredeljeno 75 miliona dinara da bi ova cifra drugim rebalansom bila povećana za još 10 miliona. Pomenuti iznos praktično je rekordno izdvajanje grada za proteklih 20 godina.

„Od dodatnih 10 miliona dinara , sedam je za fizičke investicije gde imamo oko 300 zahteva koje još nismo u potpunosti isplatili . To je sva priključna mehanizacija, traktori, sadni materijal, oprema za navodnjavaje , oprema za pčelarstvo . Planom je prvobitno na toj poziciji bilo opredeljeno 32,7 miliona dinara. Sa ovih 7 novih i dodatnih 1,4 miliona koje smo iz drugih poziija prebacili imaćemo 41 milion ukupno za fizike investicije“, kaže direktor Agrorazvoja Dragutin Kuzmanović.

Očekivanja su da će sa dodatnih 8,4 miliona na ovoj poziciji oko 100 poljoprivrednika moći da ostvari neku od ponudjenih investicija. Ove godine u trenutku kada je objavljen poziv da se poljoprivrednici mogu prijaviti redovi poljoprivrednika ispred Agrorazvoja formirali su se već oko 3 sata ujutro. Samo prvog dana prijaavljeno je skoro 600 poljoprivrednika. „To ćemo za narednu godinu izmeniti u smislu da ne bude ko je prvi došao i prijavio se već će postojati bodovna lista i na osnovu nje ma kad da se poljoprivrednik prijavi biće i rangiran. Ove godine je i fizički za zaposlene u Agrorazvoju bilo nemoguće da sve prijave prime , na ulici je od ranih jutarnjih sati bilo blizu 1000 ljudi“, objašnjava Kuzmanović.

U svojim zahtevima za pomenute investicije poljoprrivrednici su tražili sve od ponudjenog pa se kako objašnjava Kuzmanović ne može reći da je samo jedna oblast bila zanimljiva i da je za jednu oblast iskazano interesovanje. Primera radi, do sada je već isplaćeno 19 traktora što čini inveesticiju u vsini od 9 miliona dinara.

„Sve mašine priključne mehanizacije su tražene, imali smo zahteve za sav sadni materijal medju kojima je bilo zahteva i za lesku i za orah. Tu je takodje oprema za navodnjavanje , protivgradna mreža. U programu ove godine su i poljoprvredni krediti , ali i arterski bunari. Prijavilo se oko 30 gazdinstava , a mi smo za njih najpre uradili tehničku dokumentaciju, sastav zemljišta da bi se videlo na kojoj dubini je otprlilike voda. Prijavljeni za bunare mogu dobiti do 400 000 dinara“, objašnjava Kuzmanović.

Iako bi se očekivalo da je najviše prijavljenih za bunare bilo iz sela koja nemaju vodu poput Leskovica, Lelića, najviše prijavljenih je iz Miličinice i Kamenice .

„Ima iz raznih sela, ali najviše čak 8 prijavljenih je iz Miličinice. Problem je što ova sela koja ste pomenuli i još nekoliko sela u valjevskom kraju praktično nemaju dovoljno podzemnih voda. Ljudi su sami kopali bunare tražili vodu i nisu je našli ni na 150 metara dubine. Firme koje kopaju bunare imaju cenu i do 80 evra na crno  po dužnom metru i to nije jeftina investicija naročito ako vode nema. Neki su kopali , nisu našli i drugi se onda nisu ni prijavljivali iz tih sela jer nema svrhe da ulažu novac tamo gde vodu ne mogu pronaći. To nije jeftino“, kaže direktor Agrorazvoja koji pojašnjava da je zbog sela poput Leskovica, Lelića i Sušice sam program i napravljen jer oni imaju najveći problem sa vodom.

Cena iskopa bunara iz dana u dan sve je veća naročito ako se radi na crno. „Mi ne možemo da radimo tako , mislim na crno , mi moramo da radimo po zakonu . Da po zakonu bude izabrana firma koja će to da radi, da se rade ispitivanja ne samo terena i bušenje već i kvaliteta nadjene vode .  Obavešteni smo bili da u Miličinici recimo je bio slučaj da su ljudi u svojoj režiji angažovali firmu za kopanje i da kad je ta firma došla do nekog kamena na možda 80-om metru nije mogla dalje jer nema opremu. E zato smo mi tražili da firma koju izaberemo mora da ima svu opremu da može da razbije i kamenje i prodje dalje. Postavili smo niz uslova da ne bismo došli u situaciju u kojoj su ljudi već bili kada su to sami radili. Mi dajemo 60% sredstava tako je bilo u trenutku raspisivanja poziva i pravljenja budžeta i programa , na žalost cene su porasle i mi praktično sada dajemo 400 000 dinara , što nije malo ulaganje , ali nije više taj odnos kako je bilo“ , objašnjava Kuzmanović.

Veliko interesovanje ove godine bilo je i za kredite za mlade poljoprivrednike gde ih se prijavilo više od 100. Na žalost u valjevskim selima sve je manje mladih ljudi.

U razgovoru sa samim poljoprivrednicima Vamedia često dobija odgovore da se sa ulaganjem u selo mnogo kasni , odnosno da su ulaganja morala biti mnogo veća ranijih godina jer su generacije mladih u medjuvremenu napustile selo. Kad su ulaganja u pitanju poznato je da je grad preko Direkcije za poljoprvredu i prethodno robnih rezervi davao umatičene junice i ovce, ali i sadnice.Zanimljivo je da su godinama davae sadnice konkretno šljive , ali i drugog voća od kojih i se ralno sada očekivalo da smo prepoznati kao šljivarski kraj. Ipak to nije bilo tako. Zloupotrebe su bile razne, a  nekih drugih većih ulaganja i pomoći nije bilo. Istovremeno , tvrde poljoprivrednici nisu samo mehanizacija, sadnice i stoka bitni već i infrastruktura koja je godinama bila na minimumu gradskih investicija.

„Ja razumem zašto tako govore jer primera radi 2016. godine grad Valjevo je za poljoprivredu izdvojio samo 8 miliona dinara. To je deset puta manje nego što se sada izdvaja. Agrorazvoj i dalje daje i sadnice i umatičena grla . Mi imamo ugovor sa Poljoprivrednom stručnom službom i imamo recimo i program ako poljoprvrednik posadi 1000 sadnica šljive mi dajemo povraćaj od 100%. Ali to moraju da budu sertifikovane sadnice. Ne može više da se desi da se ne zna gde su dobijene sadnice zasadjene, da se ne zna u kakvu zemlju su posadjene,   da sve to bude bez nadzora to ne može. Minimum za koji mi dajemo sredstva je da je zasadjeno pola hektara. Pomenuo sam dogovor sa Poljoprivrednom stručnom službom gde su njihovi inženjeri voćarstva , što mi plaćamo oko 300 000 dinara godišnje, dužni da odu  dva puta godišnej i obidju zasade pa da vidimo šta je i na koji način uradio onaj koji je dobio pare od grada. Pored kontrole Poljoprivredna sllužba daje i savete poljoprivrednicima kako da im sadnice budu bolje da se održe“, kaže Kuzmanović.

Medju zahtevima za sadnice ove godine nije bilo zahteva za sadnice vinove loze , a sa druge strane u brojnim valjevskim selima poljoprivrednici su krenuli sa formiranjem vinograda.

„Nikad niko nije konkurisao za to. To postoji u programu i može se dobiti do 50% uloženih sredstava, ali niko nije bio zainteresovan. Koliko mi je poznato u ovom kraju zbog kvaliteta zemlje subvencija može da ide po odluci ministarstva do 50%. Mi možemo da subvencionišemo  recimo do 300 čokota, ali niko se nije javio. Možda ljudi nisu bili dovoljno informisani da i to dajemo, ali uvek mogu doći u Agrorazvoj i dobiti sve informacije koje su im potrebne , ne samo za sadnice već za svaki program koji imamo“, zaključuje Kuzmanović.