Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je, po sadržaju i obimu, najmasovnije i najkompleksnije statističko istraživanje koje se sprovodi u skoro svim zemljama sveta, na svakih deset godina. Popis stanovništva u Srbiji biće sproveden od 1. do 31. oktobra, a po prvi put koristiće se elektronski upitnici.
Od 1. oktobra na vrata svih stanovnika Srbije pokucaće popisivači. Dok se ranije popis obavljao ručno na papirnom formularu , ovoga puta popisivači će podatke unositi elektronski. Sva lica koja će biti angažovana na ovom poslu prošla su potrebnu obuku I sa sobom imaće vidno obeležje o kom se licu radi što potvrdjuje identitet popisivača.
Popisom se inače obezbeđuju potpuni i kvalitetni statistički podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj i polnoj strukturi, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, o strukturi domaćinstava i porodica i o stambenom fondu.
Prikupljeni podaci od izuzetnog su značaja za ocenu trenutnog stanja, kao i za buduće planiranje i donošenje različitih strategija, kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou.Finansijska sredstva za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine zajednički su obezbedile Republika Srbija i Evropska unija.
Za popis prosečne porodice, koja u Srbiji broji tri člana, biće potrebno pola sata do 40 minuta , što je okvirno vreme koliko će se zadržati popisivač u jednom domaćinstvu.
U skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, građani su dužni da učestvuju na popisu i da daju potpune i tačne odgovore na skoro sva postavljena pitanja. Postoje samo tri izuzetka na koja se gradjani ne moraju izjasniti , a to su pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, kao i pitanje vezano za invaliditet koje glasi „da li imate problema u svakodnevnom funkcionisanju zbog lošijeg vida, sluha, hoda, pamćenja?” Ukoliko gradjanin ne žželi da se izjasni na ova pitanja popisivač je dužan da u opciju ogovora zabeleži da se gradjanin nije izjasnio.
Popis je obavezan, a za one koji su isključivi i ne žele da učestvuju u popisu zakonom je predviđena i novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara. Istovremeno ukoliko popisivač prekrši preuzete obaveze I pravila, kazne su predviđene I za popisivače .Ne treba zaboraviti da su popisivači obavezani da čuvau kao tajnu prikuljene podatke ili druge informacije do kojih su tokom popisa došli , a koje se tiču privtnog života lica koja se popisuju.
Popis se obavlja na adresi gde osoba stanuje, a ne gde je osoba prijavljena.
Prvi opšti popis stanovništva sproveden je juna 1834. godine – po naređenju kneza Miloša. Ovaj popis nije obuhvatao Turke (koji se ni kasnije nisu popisivali) i Rome, koji su bili izuzeti od popisa jer nisu bili podložni opštem oporezivanju. Pored kuća i poreskih glava, popisom su obuhvaćeni i vojni obveznici.
Od prvog opšteg popisa ljudstva pa do Prvog svetskog rata, popisi su se u proseku sprovodili na skoro svakih pet godina: 1841, 1843,1846, 1850, 1854, 1859, 1863, 1866, 1874, 1879, 1884, 1890,1895, 1900, 1905, 1910.
Podaci dobijeni popisom smeju se i jedino mogu koristiti u statističke svrhe , odnosno nisu osnov za poreze ili druge takse I finansijske obaveze. Da je to tako potvrdjuje I podatak da se u popisnici ne nalazi pitanje vezano za prihode lica.
Na društvenim mrežama mogu se videti razne teorije vezane za popis počev od toga da je u pitanju osnov za poreze, preko politizacije I lobiranja za odredjenu političku opciju do , verovali ili ne , regrutacije za rat u Ukrajini. Pa I da popis radi jedna partija.
Nijedna od navedenih teorija nije tačna!
Srbija ima dugu tradiciju popisa I ovaj popis pokazaće nam brojne precizne podatke o migracijama, obrazovanju, zaposlenju, dati odgovor na pitanje idemo li u korak sa svetom, ali pre svega odgvoriti na pitanje – Koliko nas ima?