Nekontrolisana seča šuma u privatnom vlasništvu

Tek priča o poskupljenju ogrevog drveta I peleta potakla je priču o šumama u Srbiji. Slabo je poznato da je u Srbiji polovina šuma u privatnom vlasništvu. U Kolubarskom okrugu samo jedan mali deo šuma je državni dok je sve ostalo u privatnim rukama. Šume se nekontrolisano seku , a iz Ekološko-šumarske asocijacije “Ekošum” poručuju da je pravo vreme da država započne ozbiljniju kontrolu I ograniči izvoz.

O tome koliko su nam šume bitne retko razmišljamo tek onda kada I sami zapazimo nekontrolisanu seču. Dostupni podaci govore da nekontrolisane seče itekako ima iako je mi ne zapažamo uvek.

Država Srbija raspolaže sa 1 194 000 ha šume dok se u privatnom vlasništvu nalazi gotovo još toliko 1 058 400 ha . Dok se država trudi da svoje resurse koristi kontrolisano u privatnim šumama takve kontrole gotovo da nema.  Kada je u pitanju Kolubarski okrug tu je situacija potpuno drugačija pa se u državnom vlasništvu nalazi 11 000 ha šume dok je u privatnom vlasništvu čak 51 000 ha.

Činjenice u vezi šuma na području Srbije:

-Srbija ima skoro najmanju šumovitost u Evropi,

-Srbija ima skoro najmanje šuma po stanovniku u Evropi 0.30ha,

-U šumskom fondu Srbije dominiraju lošije šume izdanačkog porekla oko 65%,

-U privatnim šumama ovaj procenat je 76%,

-Srbija ima najveće učešće privatnih šuma od zemalja u okruženju, preko 50% Kolubarski okrug preko 75%.

Navedeni poddaci datiraju čak iz 2008. godine I našli su se u dokumentu pod nazivom Stanje šuma koji je izradilo Ministartsvo poljoprivrede te godine. Situacija se od tada samo pogoršavala. U zaključcima pomenutog dokumenta se navodi da kapaciteti drvne industrije višestruko prelaze kapacitete šuma,a potrebe za ogrevnim drvetom su daleko veće od godišnjeg prirasta šuma.

“ Kada je u pitanju grejanje na drvo u Kolubarskom okrugu matematika je vrlo prosta. Na području Kolubarskog okruga po popisu ima 58 973 domaćinstava, drvo za ogrev koristi oko 1/3 domaćinstava ili 19 858. Prosečna potrošnja po domaćinstvu je oko 10m3. Za grejanje na području Kolubarskog okruga utroši se oko 200 000m3 ogrevnog drveta Od državnih šuma na ovom području može se poseći do 20 000m3. Privatnih šuma je 5 puta više i kada bi one bile kao državne , a nisu moglo bi se poseći do 100 000 m3 godišnje ali se seče puno više”, ističe Dragić Tomić  iz Ekološko-šumarske asocijacije “Ekošum” .

On objašnjava da je sve više pustošenja privatnih šuma. Šuma se seče I koristi u različite svrhe , najviše pak odlazi kao energent za grejanje. Ogrevno drvo koje se seče u našem kraju ne koristi se samo za ogrev u Valjevu I okolini već dobar deo sirovine odlazi u prodaju za Beograd I Vojvodinu. Oblovina se dugo nekontrolisano izvozila čak u Kinu. Tek ove godine Vlada Srbije donela je Uredbu kojom se uvodi  privremena zabrana izvoza određenih drvnih sortimenata za potrebe proizvodnje čvrstih goriva na bazi biomase na domaćem tržištu, u cilju sprečavanja kritične nestašice ovih proizvoda, odnosno ublažavanja posledica nestašice nastale usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za povećanim snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata.

“Nameće se jako nepovoljan zaključak, a to je da ukoliko se sa postojećom praksom nastavi ,  buduće generacije neće imati dovoljno ni za grejanje, ni za pilane, a ni kiseonika. U državnim šumama koje imaju desetogodišnje planove, niti može, niti se sme povećati obim seča. Cene ogrevnog drveta diktira tržište i ograničavanje cena drveta koje potiče iz državnih šuma samo pravi štete a ne rešava problem. Kada su cene ograničene korist imaju samo prekupci, a krajnji korisnik skoro uvek plaća tržišnu cenu. Imajući u vidu stanje šuma u Srbiji i potrebe, država bi morala zabraniti izvoz drveta, peleta, sečke, oblovine. Država bi morala izvršiti sveukupnu analizu sirovinske baze i potreba”, navodi Tomić.

Činjenice ukazuju da bi država trebala ozbilnije i sveobuhvatnije da sagleda ovaj problem. Zanimljivo je da je 2015. godine na problem neplanske seče šuma ukazala tadašnja ministarka Snežan Bogosavljević Bošković I iznela zanimljiv podatak rekavši da predlog izmena  Zakona o šumama treba da reši  problem desetine hiljada hektara državnih šuma, koje nemaju zaštitu i korisnika, zbog čega su one najpodesnije za šumokradice i bespravnu seču.

„Reč je o šumama koje su po Zakonu o javnoj svojini izuzete iz procesa privatizacije preduzeća, zadruga i slično, odnosno šumama koje treba da dobiju korisnika. Nakon usvajanja zakona za ove šume, Vlada će utvrditi korisnika na predlog Ministarstva“, pojasnila je  tada ministar Bogosavljević Bošković. Javnost nakon toga nikada nije saznala kako je rešen ovaj problem.  U Kolubarskom okrugu po dostupnim podacima se može videti da 1 000 ha biva zavedeno kao državne šume –Ostali.

Grad Valjevo je tek osnivanjem preduzeća Agrorazvoj započeo ozbiljnije bavljenje šumama u svom vlasništvu. “Grad raspolaže sa oko 500 ha šume. U toku je izrada planskih dokumenata gazdovanja šumama koji će nam ujedno dati I precizne podatke I o stanju I o kvalitetu gradskih šuma”, kaže Dragutin Kuzmanović iz Agrorazvoja I pojašnjava da neplanske seče u grdskim šumama nema dok u privatnim šumama ovo preduzeće nema nadzor.

4 comments on “Nekontrolisana seča šuma u privatnom vlasništvu

  1. Dragan

    Ako su u privatnom vlasnistvu mogu da se seku. Ja sa svojom sumom mogu da radim sta hocu jer placam porez da je koristim a ne da stoji i truli

    Reply
  2. hrast

    Zna se vec da tuzilastvo, policija, inspekcije zmure na to. Na sta se ljudi iz tih institucija greju? Seljaci vode u secu upravo ljude koji su policijski dousnici po tim selima, ne bi li se sve to sto lakse izgladilo pred zakonom, ako stvari krenu po zlu.
    Aj ti objasni nekom seljaku, iz neke zabiti, sta je to ekologija i zasto su sume bitne. Pa taj kad cuje da je kubik 8000, taj ce ako treba i rogove sa kuce, da utrapi nekome za ogrev.
    Jos kada dodjemo dotle koliko se ljudi po gradu greje na drva, pa jos i ova energetska kriza koja je tu iza ugla. Ko je uopste lud da se buni zbog bespravne sece, a i sam zavisi od tog pokradenog drveta.
    Gledajte zelenila i shuma, dok jos ima. Na prolece, tu ce biti golet. A i vazduha se nadisite do jeseni.

    Reply
  3. Istina

    Kontrola seče šuma je bila samo za vreme Tita. Tada je i svest ljudi bila drugačija izgrđena i sećam se mog pokojnog dede koji kad uđe u šumu da odseče drvo, pola sata gleda drveće i određuje koje može da se seče, a da ne naškodi šumskoj zajednici… I otac se toga držao sve do početka vladavine Miloševića.
    Posle, kao što svi znamo, Srbija je počela da izumire kao i njene šume.
    Nije tačno da šumska gazdinstva štite svoje šume, a tačno je da se sve na privatnom sektoru seče bez ikakve kontrole. Zakoni postoje kao i za sve, ali država nema snage, kapaciteta, da sa svojim, nazovimo, institucijama održava sisteme u društvu…
    Pa mi u Valjevu ne možemo da održavamo drveće u parkovima koje se jadno nakrivilo, ogulilo… Na pećini neko jesenas sadio drveće toliko plitko da se većina ispreturala…
    U centru grada građani lože drva, a vrelovod im pored kuće prošao…
    Loša i zatrovana nacija, sebičnost…, to je naša odlika koja nas vodi samouništenju.
    Niko nam sa strane nije kriv, sami smo za sve krivi. Bežite deco dok je vreme…

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.