Međunarodni praznik rada ili Prvi maj je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada u znak sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu.
Praznik rada obeleževa se neradno , a kako je ove godine 1.maj u nedelju, neradni dani su I ponedeljak I utorak.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi u četvrtom kvartalu 2021. godine broj zaposlenih iznosio je 2 917 400, a broj nezaposlenih 316 700. Zvanični podaci ukazuju da je broj nezaposlenih smanjen u odnosu na ranije godine . Ipak isti podaci ukazuju da je u četvrtom kvartalu 2021. godine u Srbiji 503.300 radnika bilo privremeno zaposleno. Među registrovano zaposlenima u februaru 2022. njih 60.000 je angažovano van radnog odnosa što znači da ne ostvaruju niz individualnih prava (pravo na minimalnu zaradu, pravo na ograničeno radno vreme, pravo na odmor, pravo na plaćeno bolovanje…) niti kolektivna prava (članstvo u sindikatu). U januaru 2022. godine minimalna zarada je iznosila 33.805 dinara, minimalna potrošačka korpa 41.758 dinara, a prosečna 80.891 dinar.
Statistički gledano u Srbiji nikad više Sindikalnih udruženja nije bilo. Oni bi po osnovu svog osnivanja trebalo da štite radnička prava. Na žalost sinidkalne organizacije sve češće se u Srbiji ponašaju kao političke partije I na taj način u brojnim slučajevima prava radnika bivaju u drugom planu, a predsedništva sindikata često trguju sa partijama na vlasti svojim članstvom I brojnošću.
NIje se samo nastup sindikata promenio već I činjenica da pored porasta uposlenosti veliki broj zaposlenih nema sigurnost svog zaposlenja već su uglavnom angažovani na odredjeno vreme ili po osnovu različitih ugovora.
Najveću sigurnost imaju zaposleni u javnom sektoru Srbije koji će I ovaj praznik obeležiti neradno dok za dobar deo privatnog sektora ponedeljak I utorak jesu radni dani. Različita prava odnosno poštovanje radnog prava evidentna su upravo izmedju ova dva sektora. Činjenica koja se ne može ničim pobiti jeste da zaposleni u javnom sektoru gotovo nikada ne mogu izgubiti radno mesto dok je u privatnom sektoru to itekako moguće. Na žalost nije retka pojava da zaposleni u privatnom sektoru često nisu u mogućnosti da koriste pravo na odmor ili bolovanje ili se samo korišćenje odmora I bolovanja uzima kao negativna referenca .
Za 1. maj uobičajan je uranak , izlazak u prirodu u ranim jutarnjim satima. Nekadašnji uranak koji je nastao u vreme komunizma podrazumevao je rane programe kojima su gradjani mogli da prisustvuju. Tako se nekada već oko 6 sati ujutro kolona gradjana Valjeva kretala ka stadionu Budućnosti gde je održavan bogat kulurno umetnički program. Negde iznad stajala je parola : Da nam živi, živi rad!
Kasnijih godina uranak su preuzeli uglavnom mladji Valjevci koji uoči 1. Maja odlaze na kampovanja I okupljanja u prirodu. Priobalje reke Gradac uglavnom je bivala najčešće izabrana destinacija. Medjutim poslednjih godina I ova navika se polako menja pa je na Gradcu sve manje onih koji kampuju.
Parole o radu, opštenarodno slavlje polako su otišle u zaborav, menjaju se I navike koje su kasnije došle , a ono što se sigurno promenilo u odnosu na ta vremena jeste činjenica da se sada od minimalne zarade u Srbiji ne može živeti.
Kog rada, više ne rada