Srbija glasala Da, Beograd Ne- Mišljenja o referendumu podeljena

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević naveo da je na osnovu obrađenog 98,79 odsto člasačkih mesta i 98,24 odsto glasačkog tela. Za ponuđen odgovor „DA“ na referendumsko pitanje izjasnilo se 1.170.406 glasača, odnosno 59.71 odsto, a za ponuđen odgovor „NE“ izjasnilo se 769.481 glasača, odnosno 39,26 odsto.

Za iznete rezultate na konferenciji za novinare , Kovačević je istakao da su ovo rezultati koji su bliski konačnim rezultatima.

Pokret „Ne davimo Beograd“ saopštio je da su građani glavnog grada na referendumu „rekli Ne! režimu Srpske napredne stranke i odbacili štetne promene Ustava“. „Beograd je pokazao da ne pristaje na nove naprednjačke manipulacije i uništavanje demokratije u našem društvu“, saopšteno je iz pokreta Ne davimo Beograd.

Po istim izvorima za Ne je u Beogradu glasalo 54% birača. Za sada nezvanični podaci pokazuju da Beograd nije jedini grad u kome je većina izašlih na referendum glasala protiv promena ustava u domenu pravosudja.

Informacije vezane za Valjevo ukazuju da je većina glasača zaokružila DA.

Pojedine opozicione partije u nedelji koja je prethodila referendumu pozvale su birače da zaokruže Ne, a neke od partija opozicije su pak mislile da na referendum ne treba izaći. Ipak, većina političkih analitičara se slaže da je ozbiljnija kampanja izostala I sa jedne I sa druge strane. Gotovo svi pak smatraju da gradjanima nije u dovoljnoj meri objašnjeno o čemu se zapravo glasa , a da je za to najpozvanija bila struka koja je mogla objasniti . Pojedini pak smatraju da su I mediji u nedovoljnoj meri radili na informisanju gradjana o ciljevima ustavnih promena.

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je za list Danas da na referendumu o ustavnim promenama u oblasti pravosudja nisu pobedili ni vlast, ni opozicija koja je izašla na glasanje, ni opozicija koja ga je bojkotovala, ali da su zapravo najviše izgubili građani, koji tim izmenama „niti će dobiti više prava, niti više pravde“.

Društvo sudija Srbije saopštilo je da su građani odlukom na referendumu da podrže ustavne promene, “omogućili izgradnju boljeg institucionalnog okvira za sudstvo i tužilaštvo”.

Sudija Miodrag Majić pak izneo mišljenje da usvojena promena Ustava neće doneti nezavisno pravosudje jer ako se zaista radi o nezavisnosti pravosudja onda bismo, kako je rekao, već naredne nedelje trebali da imamo pokrenute postupke za sve afere koje su se dešavale u prethodnom periodu.

Poznavanje prava nije svojstveno svakom gradjaninu, pa je i razumljivo što najveći broj gradjana nije bio u stanju da suštinski razluči da li je izlazak na referendum političko ili pak društveno pitanje. Podeljena mišljenja dodatno su za gradjane otežali situaciju , a neretko je presudna bila politička motivacija .

Ipak referendum je završen i bez obzira koliko je gradjana bilo uključeno u procs odlučivanja promene Ustava će biti realizovane. Ipak ključno je pitanje upravo te promene. Da li će izmena Ustava ostati samo prazno slovo na papiru, a u praksi nešto sasvim drugo ? Na žalost praksa u Srbiji pokazuje da i pored dobrih zakona izostaje njihova primena, a do sada  u Srbiji je vidjeno, a možda i ključno,   primena je i selektivna.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.