Počelo štampanje glasačkih listića za referendum

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da ukupan broj glasača u Srbiji na predstojećem referendumu o ustavnim promenama iznosi 6.510.233, a štampanje glasačkih listića za referendum počelo je  u štampariji JP „ Službeni glasnik“.

Glasačke listiće priprema nadležna komisija i oni se štampaju na jednom mestu, s tim što će glasački listić biti bele boje, dok će 0,5 odsto od ukupnog broja listića biti rezervni.

Glasanje će se održati na teritoriji cele Srbije, na svih 8.000 biračkih mesta i na 29 mesta u zavodima, kao i na 10 mesta u inostranstvu.

Referendum o promeni Ustava u oblasti pravosuđa zakazan je za nedelju, 16. januar.

iz Republičke izborne komisije je potvđeno da će građani na glasanju odgovarati na pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“. Pred glasačem će se naći dve jasne opcije od kojih će moći da se zaokruže „da“ ili „ne“, odnosno „za“ ili protiv“. Izjašnjavanje će trajati od 7 do 20 časova, a rezultate će objaviti RIK.

Da bi referendum uspeo, dovoljna je većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje, a odluka koja se tog dana donese je obavezujuća.

Opozicija u Srbiji tvrdi da se izmenom ustava pravosudje stavlja pod nadležnost izvršne vlasti I gradjanima šalu poruku da na referendum zaokruže ne .

S druge strane aktuelna vlast tvrdi suprotno da će se ustavnim izmenama pravosudni sistem unaprediti I učiniti nezavisnijim te I da je to jedna od obaveza pristupanja EU.

Ovim referendumom,  menja se način izbora sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika. Konkretno, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca, dok u izboru, ako promene budu usvojene, neće direktno učestvovati Narodna skupština.

Narodna skupština će i dalje da bira po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.

Predvidjeno je uvodjenje stalnosti sudijske funkcije od prvog izbora do penzije, za razliku od dosadašnjeg trogodišnjeg mandata. Menja se i naziv najvišeg suda u Srbiji, umesto Vrhovni kasacioni – zvaće se Vrhovni sud, a predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, umesto Skupštine, biraće Visoki savet sudstva.

Dosadašnji zamenici nazivaće se  javnim tužiocima, a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca trajaće do penzije, a glavni javni tužioci kao i do sada biće birani na period od šest godina. Sve tužioce biraće Visoki savet tužilaštva.

Predviđena je i promena naziva Državnog većа tužilaca u Visoki savet tužilaštva, koji će činiti 11 članova. Republički javni tužilac od usvajanja Akta zvaće se Vrhovni javni tužilac. Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju. Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, Vrhovni javni tužilac biraće se većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već će se VJT birati posle sprovedenog konkursa.