Valjevu su potrebne hraniteljske porodice

Čak 174 valjevske dece nalazi se u hraniteljskim porodicama. Centar za usvojenje Beograd pokrenuo je kamanju “Budite humani postanite hranitelj. “Nijedno dete nikada nismo oduzeli I smestili u hraniteljsku porodicu zbog siromaštva roditelja, brojni su razlozi  zbog kojih deca bivaju smeštena u hraniteljske porodice”, istakla je direktor Centra za socijalni rad Katarina Milićević.

Država Srbija svojevremeno je započela procedure grašenja Domova za nezbrinutu decu I njihovo smeštanje u hraniteljske porodice. Valjevski dom Mihailo Stupar zatvoren je 2008. Godine , a od tada stotine dece iz Valjeva našle su smeštaj I brigu u hraniteljskim porodicama.

Vd direktorke ovog Centra Mirjana Novakov je rekla da je prepoznato da nedostaje urgentnih hraniteljskih porodica koje bi preuzele brigu o deci, koja moraju da se hitno izmeste iz porodica. U Valjevu hraniteljskih porodica ima trenutno 99 , anedostaju hraniteljske porodice za urgentni smeštaj.

“Hraniteljstvo je odgovoran posao, to je briga o deci I staranje o njima u svakom aspektu . Da bi neka porodica dobila taj status neopodno je da prodju niz procedura I obuka kako bi ostvarili to pravo I pre svega dobili licence. Nakon toga kontrola hraniteljskih porodica je takodje prisutna na svakih nekoliko godina I oni stalno moraju da obnove licence.  Hraniteljstvo nije isto što I usvojiteljstvo . Hraniteljstvo je privremeno I traje onoliko dugo koliko traju I okolnosti zbog kojeg je dete smešteno u hraniteljsku porodicu, a usvajanje je trajno. Pri tom da bi dete bilo usvojeno postoji takodje niz uslova, da roditelji nisu živi, dete nema srodnike , roditeljima je trajno oduzeto roditeljsko pravo. Hraniteljstvo je mera kojom decu smeštamo u porodice kako bi u jednom prirodnom okruženju mogli da se upoznaju sa porodičnim životom I vrednostima, a ujedno su zbrinuti”, kaže Novakov.

Ona je navela da je poslednjih godina negativna kampanja nanela veliku štetu hraniteljstvu I razlog je što se prijavljuje manji broj porodica. “Tvrdili su da Centri za socijalni rad otimaju decu bez razloga, da se hranitelji bogate , a naknada za hraniteljstvo za jedno dete je 20 000 dinara , s tim što su hraniteljima plaćeni porezi I doprinosi. Ova cifra se uvećava za 20% za svako naredno dete , ukoliko ih u porodici ima više. Dakle , samo 20 000 dinara”, rekla je Novakov.

Poziv porodicama da se prijave za hraniteljstvo uputila je I direktor Centra za socijalni rad Katarina Milićević. “Porodice koje se osećaju spremnima da preuzmu ovu ulogu mogu se javiti nama u Centar za socialni rad ili u Centar za hraniteljstvo Vuka Karadžića 43//. Mi evo I sada u ovom trenutku imamo slučajeve dece koja su u postupku oduzimanja I izmeštanja od roditelja I imamo veliki problem što tu decu sada nemamo gde da smestimo”, rekla je Milićević koja dodaje da su hraniteljske porodice najčešće srodničke porodice , ali da ima I humanih ljudi koji preuzimaju tu ulogu. Čak 30% porodica su srodničke porodice.

Razlozi zbog kojih deca bivaju smeštena u hraniteljske porodice su brojni, ali siromaštvo nikada nije razlog. “Nikada nismo imali taj razlog, nikada. Deca bivaju izmeštena najčešće zbog teškog zanemarivanja gde je zdravlje I život deteta ugorženo. Drugi razlog je nasilje nad decom, potom zbog bolesti ili invalidnosti roditelja , zbog zatvorskih kazni roditelja, lečenja dužeg. Izdvajamo decu gde je potrebno dugo kontinuirano lečenje dece gde roditelji to ne mogu da obezbede. U jednom manjem procentu izdvajamo decu koja imaju promenu u ponašanju koju roditelji ne mogu da isprate. Takodje, ali u malom procentu izdvajamo decu maloletnih majki koje ne žele da kažu ime oca , a same ne mogu da se staraju o detetu. Imamo I slučajeve napuštanja dece , kada deca ostanu sama ili kada dete bude negde ostavljeno, odbačeno”, objasnila je Milićević.

Prema podacima, u hraniteljskim porodicama u Srbiji se nalazi 5180 dece, a 690 je u domovima širom Srbije. I Novakov I Milićević navode da se odluka o izmeštanju deteta nikada nedonosi odjednom već su to meseci praćenja I ozbiljnog rada sa porodicom. S druge strane u slučaju napuštanja deteta donosi se hitna odluka o zbrinjavanju. Za takve slučajeve posebno su znalajne hraniteljske porodice.

Katarina Milićević  je istakla I  da je broj dece koja su izdvojena iz biološke porodice u Valjevu 2018. troje, 2019. četvoro i 2020. godine jedno dete. Primećeno je da je u godini korone poboljšano stanje u ovoj oblasti i da izgleda kao da je ova pandemija malo zbližila ljude i smanjeno je nasilje, kao i broj korisnika socijalne pomoći. Ukupan broj dece na hraniteljstvu u 2020. godine je 40.

Član Gradskog veća zadužen za socijalnu politiku Marko Jeftić kaže da grad podržava meru hraniteljstva I tu je za svaki vid pomoći. „Cilj nam je da sva deca koja imaju tužne sudbine, budu zbrinuta na jedan normalan način i da odrastaju kao sva druga deca u prodičnoj atmosferi. Tu će se obrazovati i osamostaliti za život. Apelujemo na naše sugrađane da se jave, jer je hraniteljstvo jedna plemenita stvar i zajedničkim snagama možemo povećati broj hraniteljskih porodica i svu decu smestiti na jedan lep način“, poručio je član Gradskog veća Marko Jevtić.

Ma koliko mislili da je Valjevo grad u kome se deca ne ostavljaju ili zanemaruju, možda I da ne trpe nasilje, podatak o broju dece koja se nalaze u hrniteljskim porodicama govori suprotno. Njihovi životi često su ugroženi, često se o njima niko ne brine. Mi ih nekada I ne primećujemo. Ali oni postoje , tu su oko nas I u našem okruženju. Koliko je važno da postoje dobri ljudi koji će dete primiti kod sebe , toliko je važno I da kao neposredna okolina reagujemo na vreme I ukoliko imamo uvid u situaciju u kojoj se neko dete nalazi , istu prijavimo nadležnima.

Hranitelji nisu zamena za Dom, hranitelji su porodica u kojoj deca rastu uz pažnju I brigu kao deo same porodice koja ih je prihvatila. Zato je potrebno više dobrih I humanih ljudi koji decu sa teškim životnim iskustvom mogu da prihvate . 174 dece već je zbrinuto, ali ima onih koji još čekaju na svoju porodicu.