“Volim selo,ovde sam odrasla I ne bih volela da živim u gradu.Ali, nema lagodnog života za ženu na selu”, kaže Marina Ćebić iz Donjih Leskovica.
U domaćinstvo Ćebića stižemo na Ivanjdan, praznik je , porodica odmara od poslova na njivi I imaju vremena za razgovor sa nama.
“Ja imam 30 godina, evo ovo su moja deca , moja porodica”, s ponosom ističe Marina, “Odlučila sam da živim na selu jer volim selo, ja sam ovde odrasla, lepše mi je ovde, bez obzira na uslove , ali ne bih živela u gradu. Ali žene na selu su nevidljive. Ni u šta nas ne uključuju , ne vidi nas niko”.
Sredjena porodična kuća u cveću, stabla voća, zelenilo na sve strane , prvo je što ostavlja utisak. A Marina kaže da za sve treba mnogo rada: “Ne znam kako bih vam opisala moj dan. Ustajem jako rano, I leti I zimi jer zimi I deca idu u školu . Sad kad su maline ustajem u pola 4 , mora stoka da se sredi pa da se sprema šta ćemo jesti, onda malinjak. Ja pored poslova u kuči i oko stoke radim I na njivi”.
Njeno domaćinstvo ima krave, ovce, svinje, kokoške. Njen zadatak je I proizvodnja sira I kajmaka. “Sir I kajmak prodajem ovde jednoj ženi , ona je prekupac, ne isplati mi se da idem da to prodajem u gradu, šverceri otkupljuju po niskim cenama, a ja nemam vremena da ceo dan ostanem za tezgom. Imamo tu ženu , ona dodje ovde kod nas ili mi odnesemo. Imam I ovce I koze , 15 ovaca, ali samo od kravljeg mleka pravimo sir I kajmak”, objašnjava Marina.
Ona objašnjava da vunu nekad bace, nekad ukoliko neko otkupljuje I naidje oni je predaju. Cena po kilogramu kreće se izmedju 20 I 30 dinara. “Kad uzmemo u obzir da imam svoju hranu, imam baštu, povrće, ne kupujemo to. Ali sir je jeftin, koncentrat skup. Nije lako”, navodi Marina ponavljajući da iako selo nema mnogo prednosti ipak ne razmišlja o drugačijem životu.
Problem na koji ukazuju I suprug Ivan I Marina jeste voda.”Nema vode, po 15, mesec dana, tako je I zimi I leti. Kad je leto to je katastrofa. Ovde je najveći problem voda, kad dodje točimo u rezervoar, kace. Imamo hidrofor I tako se mučimo. Nekad po mesec dana nema vode to je problem I za stoku. Malo veći rad radnika koji su ovde zaduženi za to , bilo bi bolje. Ovako mučenje je veliko”, objašnjava Marina.
I pored svih problema odlučili su se za umatičene ovce koje su uzeli preko preduzeća Agroazvoj, a ovog proleća konkurisali su I dobili I prskalicu. Trenutno cela porodica je u malinama.
“Posadili smo novu I imamo sad oko hektar pod malinom. A mi gajimo organsku malinu, tu jeste malo veća cena , ali zato je prinos manji. Plaćamo ponekad I berače ako ne možemo sami. Dnevnica je oko 3000 dinara. Malina traži mnogo rada, pogotovo organska , traži posebnu negu.Tu nema pesticida”,objašnjava Marina.
Ona ističe da nema radno vreme, a njen suprug dodaje da je njeno radno vreme 16 sati dnevno u proseku. “Nemam ja odmor, nisam nikad bila na odmoru. Ako nekad ovako kad je praznik odlučimo negde da odemo na jedan dan ja moram da poranim da sve završim pre nego što krenemo. Porodično ne možemo da odemo, ko bi se brinuo o domaćinstvu? Ako možemo decu da pošaljemo to bi bilo dobro.
Deca su osnovci u školi u selu u kojoj kažu ima sve manje djaka, jedva 50 u osam razreda. “Volela bih da sin ostane na selu, da završi poljoprivrednu školu I ostane ovde, a ćerka treba da ide . Ona je sad mala , ali jednom, da posle školovanja ostane ostane u gradu. Teško je za ženu biti na selu”.
Marina je nosilac domaćinstva I planovi su da se domaćinstvo I dalje širi. “Sad smo konkurisali, ranije nismo , eto dobili smo I prskalicu. Treba puno toga , od poljoprivrednih mašina do nekih sitnijih stvari, ali polako biće”, kaže Marina.
I ovo selo stari , sve je veći broj napuštenih kuća I starih domaćinstava. “Razmišljamo da počnemo da uplaćujemo poreze I doprinose. Ko će znati kako će biti kad ostarimo, kad ne budemo mogli da radimo. Ima ovde u selu dosta starih , ne mogu više da rade , nije lako. Muž I ja smo se odlučili za selo, tako je kako je, kad bi imali vode bilo bi lakše, ali snalazimo se”.
Suprug Ivan objašnjava da ukoliko se nastavi trend odumiranja sela pitanje je sutra skim bi njihov sin , ako na selu ostane, mogao I da saradjuje. “Pustoš, evo pogledajte koliko kuća oko nas je prazno, danas praznik nigde žive duše”, kaže Ivan.
Marina s ponosom pokazuje sve što su stekli I sa velikom dozom optimizma gleda na buduće dane. “Borićemo se, moramo. Imamo decu, treba ih iškolovati. A žene na selu moraju da misle o mnogo toga. Bilo bi lepo da nas se neko seti, ali šta je tu je, nek smo živi I zdravi. Muž I ja radimo puno, biće još bolje”,zaključuje Marina.
Uzanim seoskim putem napuštamo domaćinstvo Ćebića, domaćinstvo mladih I sposobnih ljudi koji su svoj život vezali za selo. Marina poručuje dodjite nam opet, a Vamedia se nada da će pre nas do nje doći neko sa pitanjem: Šta možemo da učinimo za tebe kao ženu na selu?
*Projekat “Ženske brazde”, Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom