Prota Slobodan Marković: Spašavanjem drugih spašavamo sebe

Kako bi trebalo da izgleda parohijska zajednica, šta je sačinjava, čime treba da se bavi i koje je sve nevolje prate, samo su neka od pitanja na koje je odgovor dao protojerej stavrofor Slobodan Marković, umirovljeni paroh kosjerićki na tibini održanoj sinoć na platou ispred Hrama Vaskrsenja Hristovog u okviru ciklusa „Pravoslavlje i mladi“.

„Parohijska zajednica, sa naziv kaže, paroh i zajednica. Ne može biti zajednica bez paroha, niti paroh bez zajednice. Paroh na čelu zajednice u ovom savremenom životu je nosilac svega, on je stub glavni. Ako je paroh očistio sebe, pripremio sebe za svoju službu onda zajedica napreduje. Na našu sreću, savremenih zajednica danas imamo puno u našoj crkvi i zahvaljujući njihovom radu i napretku, i crkva napreduje. Zajednica podrazumeva liturgijski život, pričešće, molitvu, post, ispovest. Savremena zajednica treba da okupi i mlade i stare, sve strukture i slojeve naroda. Ako je to liturgijska parohijska zajednica onda iz nje izvire sve. I briga o mladima i starima i kampovanje za omladinu i decu, hodočašće, organizovanje lepih bogosluženja, obilazak bolesnika, prikupljanje hrane i odeće za siromašne i mnoge druge aktivnosti, sve to čini jednu aktivnu savremenu parohijsku zajednicu“, pojasnio je prota Slobodan

Srž parohijske zajednice, po njegovim rečima, zapravo je briga jednih o drugima! Prota Slobodan Marković kaže da treba da se svi znamo, upoznajemo, a upoznajemo se živeći u jedoj zajednici.

„Pričešćujući se iz iste čaše na liturgiji kroz vene nas vernika teče ista krv. Onda smo i u obavezi da brinemo jedni o drugima. Danas se ljudi uglavnom okreću sami oko sebe i to nije dobro. Savremeno dobra donosi ovu brzinu, ovaj strah. Danas smo uplašeni za život, za egzistenciju, a još ako je slaba vera, onda smo gotovi, onda smo izgubljeni na ovom svetu. Nekada toga nije bilo, nije bilo straha, bilo je vere. Daće Bog i biće dobro, tako se govorilo. Danas mi to ne upotrebljavamo, nego samo mislimo šta će biti sutra, na koji ću biro, kome da se javim, ko će me primiti, da li će mi stići na žiro račun… To su brige ovog sveta, a mi treba deo briga da stavimo na božija leđa. Ono što ne možemo da rešimo. Kaže Vladika Nikolaj, Gospode daj mi razuma da stvari koje ne mogu sam da rešim da ne pokušavam, a mi upravo tu pravimo grešku, hoćemo da rešimo ono što ne možemo, a ono što možemo ostavljamo za neka druga vremena, a trebalo bi obratno“, poručio je Marković ukazavši na značaj druženja, sabranja, razmene iskustava i pomaganja jednih drugima.

„Nenormalno je da se u parohiji neko dete razbolelo od leukemije i da u crkvi niko ne reaguje. Svi treba da priteknemo u pomoć, imaš novca pomozi, nemaš novca moli se. Sećam se da sam kao mlad dolazio da krstim dete koje se rodilo slabašno i vidim deda stao pred ikonu i moli se Bogu da od njegovih dana i godina što su mu ostale pokloni tom detetu. Danas to ne možete da čujete. To je ta ljubav hrišćanska koju je potrebno da vratimo u život naši verika. Ljubav je kruna svega, ona se jedina davanjem umnožava. Fali nam vera, poverenje u bližnje. Spašavamo se zahvaljujući jedni drugima. Ja trpim tebe,ti mene, ja slušam tebe, ti mene. Nije tragedija pasti, tragedija je ne ustati. Ako čovek padne, pomozi mu da ustane, spašavanjem njega spašavamo sebe“, poruke su koje je sa tribine na temu „Život parohijske zajednice u savremenom svetu“ valjevskoj publici poslao prota Slobodan Marković.