Povodom godnu dana od početka epidemije I njenog uticaja na privredu Srbije , Pokret Dveri izdao je sledeće saopštenje:
“Navršila se evo godina dana od pojave Korona virusa u našoj državi.Ni najveći optimisti nisu mogli zamisliti koliko najgluplji virus na svetu može uticati na sve nas.Posledice na zdravlje su tragedija,smrt bilo koje osobe ma gde u svetu je nemerljiv gubitak.Da li smo bili spremni na ovakav poraz od sićušnog virusa,jesmo li shvatili da nauka kaska godinama za virusom koji je poznat,opasan,nepredvidiv i na kraju nismo li u zabludi da nas neko vuče za nos?Ne moramo da verujemo u sve ovo ali činjenica ima dovoljno koje sumnju unose svakom pismenom čoveku.
Kada je sve počelo privreda naše zemlje,koja svakako nije na visokom glasu,pretrpela je gubitke,nemerljive za slabu ekonomiju kakva jeste srpska.Uvedeno je vanredno stanje koje je više puč nego opravdana mera virusom iznuđena.Vlasti trebaju biti najmudrije,moraju usvojiti i doneti prava rešenja,primerene mere srazmerno okruženju u kom živimo i da svi verujemo u njih,da ih podržimo i zaboravimo podele.To se nije dogodilo,vlast nas je podelila više nego bilo koji neprijatelj kroz tragičnu istoriju srpskog naroda i svih ostalih koji žive sa nama i dele ovaj prostor.
Početkom Aprila te tužne godine mali privrednici su se povezali preko jedinog medija raspoloživog u datom trenutku,interneta i društvenih mreža.Napravljeno je par grupa sa sličnim ciljevima.U jednoj sam aktivno učestvovao,to radim i danas a odmakli smo par koraka unazad.Tražili smo pomoć države kao privrednici,nas 670.000 sa više od 1.5 miliona zaposlenih.Preduzetnici,mala i mikro preduzeća i poneko srednje ostvaruju 43% BDP-a na državnom nivou.Tražili smo pomoć firmama,ne neto plate radnicima iako je i to rešenje bolje nego da se ništa nije preduzelo.Tražili smo OTPIS POREZA I DOPRINOSA A NE DUG koji je odložen za ovu godinu.Početak godine i otplata tih obaveza je pokazala da je stanje teže nego što je bilo pre godinu dana.Vlada je mere donosila bez naše saglasnosti,ništa nas nije pitala,nijedno pismo ili zahtev na Inicijativu Preduzetnika nije dobilo odgovor.Zahtevi su bili da firme i preduzetnici kojima je onemogućen rad u celosti ili delimično ne plaćaju poreze za vreme dok im je oduzeto pravo na rad,da se subvencionišu zakupnine,električna energija ili da se deo tog duga otpiše.Ništa od navedenog se nije desilo.Frilenseri su se setili da postoje kad su im pogledali u džep,do tada su ćutali i nisu nas podržavali.
Sada se susrećemo sa protestima ivent industrije,muzičara,prevoznika,frizera,ugostitelja i ostalih preduzetnika. Svaka delatnost za sebe ima neki problem i obećanja da će im nešto biti nadoknađeno.Kakvo je rešenje usaglašena i napisana molba posle protesta sa opštinskim vlastima i prosleđena vladi RS.Zahtevi,jasno definisani,sa rokovima za njihovu primenu imaju smisla sve drugo je mulj i blato.
Banke neše pretrpeti štetu,dobile su odlaganjem ili pomeranjem otplate duga plasman bez truda.Pomoć države i povoljni krediti su bajka a stvarnot je da su privrednicima vrata zatvorena jer kad već kasnite sa otplatom ili imate teškoće u otplati kredita niste kvalifikovani za nove “povoljne” Kovid kredite.Strane firme ionako nemaju nikakve obaveze prema državi pa ih kriza neće pogododiti.Da li se vlada RS može udostojiti da nam pomogne kao stranim investitorima i uplati nam 7000 do 10000 eura po zaposlenom kao pomoć.Takav finansijski proizvod bi bio spas za privredu i zaposlene.
Na kraju da opomenemo državne službenike i ukažemo im da nemaju predstavu kakav je hleb ugostitelja,frizera,fotografa,metalostrugara,poljoprivrednika i svih drugih.Oni ne osećaju krizu kao mi,ravnopravni samo kad su zdravstveni problemi nastupili ukoliko su nam knjižice overene, sve ostalo je suprotno.
Nameće se jedno pitanje za sve nas: verujete li da smo zabeležili ekonomski rast?
Poređenja sa Holandijom je neobaveštenost jer njihov budžet može da izdrži 35 godina da cela zemlja ne radi niti jedan radni sat.Naša ne može ni ovaj jedan mali časić.
Dostigli smo momentum koji nismo iskoristili pre godinu dana kad mu je vreme bilo i sada se mora u proteste,privrednici su očajni,uredbe besmislene, ponekad neumesne.PRAVO NA RAD MORA BITI POŠTOVANO.
Protesti nisu masovni za sada,niko ih ne želi ali stanje je toliko ponižavajuće da može eksplodirati kao talas nezadovoljstva a tada će sve izmaći kontroli.
GO Dveri”