Usled aktuelne epidemiološke situacije, koja predviđa izbegavanje masovnih okupljanja, tradicionalna Svetosavska akademija ove godine neće biti izvedena na velikoj sceni Centra za kulturu.
Video zapis premijerno je prikazan u navečerje praznika na jutjub kanalu Valjevske gimnazije i Radija Istočnik, a potom će biti emitovan na lokalnim televizijama. Program akademije sastoji se od duhovnih kompozicija i tekstova o Svetom Savi, čiji su autori najistaknutiji propovednici Svetosavlja: Sveti Vladika Nikolaj, Prepodobni Otac Justin, dr Lazar Milin i dr. Besedu u čast praznika kazuje dr Rastko Jović, vanredni profesor na Katedri za kanonsko pravo Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autori akademiji su nastavnik sociologije Nada Kovačević i nastavnik muzičke kulture Vladimir Janković. Program izvode članovi Sociološke sekcije i drugi učenici Valjevske gimnazije. Organizaciju i ove godine potpisuju Valjevska gimnazija i Eparhija valjevska.
U valjevskim školama danas neće biti uobičajenih proslava školske slave kao što je to bio slučaj prethodnih godina.
Školska slava Sveti Sava ove godine se tek obeležava u školama dok velike priredbe I uobičjeni recital zbog korona virusa I trenutne epidemiološke situacije izostaju. Sami djaci nastavu pohadjaju kombinovanim modelom u školi I onlajn. Shodno zabrani okupljanja u gradu će izostati standardne I uobičajene Svetosavske akademije.
Sveti Sava bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je oko 1175.godine kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jednan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo.
Zajedno sa ocem Sv Simeonom obnovio je manastir Hilandar.
U povratku iz Jerusalima prolazio je kroz Bugarsku i tu je preminuo 14. januara 1236. godine, a bio je sahranjen u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu. Nakon toga njegove mošti prenete su u manastir Mileševu sve dok ih Sinan-paša nije odatle oteo, odneo u Beograd i spalio ih na brdu Vračar 27. aprila 1594. Posle oslobođenja od Turaka na Vračaru je podignut hram posvećen Svetom Savi, u znak sećanja i zahvalnosti za sve ono što je Sveti Sava uradio za svoj narod i crkvu.