Istorija – Da bi znali ko smo

Ako  bismo nekog valjevskog osnovca upitali da li mu nešto znači 15. septembar ili šta se dogodilo tog dana, teško da bi nam mogao odgovoriti. Istini za volju , slabo znaju I šta Valjevu znači 20 mart. I jedno I drugo ipak više govori o nama nego sami datumi.

Kako se zaista odnosimo prema istoriji, pitanje je na koje često dajemo ideološke odgovore, a ideologija nam je transparentno pokazala da ume I može da ima svoja pravila. Ipak istorija su, kažu neki, činjenice koje se ne mogu promeniti. Tako je I sa današnjim datumom.  “Povodom proboja Solunskog fronta, 75 godina pobede nad fašizmom i dana oslobođenja Valjeva u Drugom svetskom ratu, u utorak, 15. septembra u 11 časova na Spomen groblju na Petom puku će biti položeno cveće.Cveće će položiti i odati poštu poginulim borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu predstavnici grada Valjeva, Vojske Srbije i boračkih udruženja.”

Predstavnici grada obeležiće ovaj datum koji se punih 50 godina proslavljao kao Dan grada. Ipak ovaj dan više nije Dan grada već je to 20. mart, dan kada je Valjevo oslobodjeno u Prvom srpskom ustanku. Odluka o datumu novog Dana grada doneta je u duhu demokrfatskih promena 2004. godine.

Oba datuma su istorjiska , a čini se da kao što je “partija raskrstila sa klasnim neprijateljem” 1945, vrlo slično neka druga partija raskrstila sa sebi klasnim neprijateljem 2004.

Istoričar Duško Rakić kaže da je  istorija  jedna od naučnih disciplina za koju u našem narodu vlada mišljenje da je svi znaju. “Od mašinaca do medicinara ,svi se osećaju pozvani da iznesu svoj stav i mišljenje o istorijskim dogadjajima i procesima, pretendujući da  oni jedini znaju pravu ” istinu” o prošlosti. Isto tako često ćete  naići kod gradjana ili učenika na pitanje “zašto se uči istorija i šta će nam to?”, ili “zašto učimo tudju istoriju?”.Ako podjemo redom o objašnjavanju značaja učenja istorije setićemo se reči starih filozofa i naučnika koji su stvarajući naučne discipline istoriji dodelili naziv “učiteljica života”. Dakle, od starih vremena ljudske civilizacije istorija se držala na visokom mestu. Osim saznavanja o prošlosti ljudskog roda, , istorija ima suštinski dublju ulogu. Kroz utvrdjivanje uzroka,povoda i posledica istorijskih procesa i dogadjaja istorija stečena znanja ostavlja sadašnjosti i budućnosti ljudskog roda”, objašnjava Rakić.

U školama se ne uči zavičajna istorija I udžbenici su se umnogome promenili. Dok su generacije u Srbiji učile o ofanzivama, zasedanju AVNOJ-a, a mnogima su sekretari SKOJ-a doneli loše ocene, današnje generacije nemaju takve lekcije. Fokus je na Prvom svetskom ratu, a o Drugom uglavnom se uči sažeto sa ozbiljnijim osvrtom na svu pogubnost fašističkih ideja. Ali da li sve to što ne učimo decu znači I da se nije dogodilo?

valjevo 1944, slika preuzeta https://sh.wikipedia.org/wiki/Oslobo%C4%91enje_Valjeva_septembra_1944.

“Ako pravilno razumemo prošlost, to nam može omogućiti bolje razumevanje i snalaženje u sadašnjosti i bolju pripremu za budućnost. Pravilno razumevanje prošlosti može uticati na naš indentitet i civilizacijsko nasledje. Ako se pravilno koristi istorija, uči kritičkom mišljenju u cilju izbegavanja grešaka iz prošlosti (svojih ili tudjih) i eventualnih manipulacija i zloupotreba u savremenom društvu. Kao što organizam ne bi mogao da napreduje i da se odbrani bez genetskog znanja koje se skuplja kroz istoriju ljudskog bića tako ni savremeno društvo ne bi moglo da napreduje bez istorijskog znanja.”tvrdi Rakić.

Dakle, istoriju ne možemo promeniti , generacije su nas dogmatski učile da može, a neke novije pod okriljem transparentnog sažimanja potreba savremenog društva učinile su gotovo isto.

Te 2004. godine valjevska javnost saznala je I da se 15. septembra nije ništa dogodilo već da je Valjevo oslobodjeno 18. septembra.  Danas kompromisno plažemo vence I povodom proboja Solunskog fronta I 75 godina pobede nad fašizmom. Solunski front godinama niko nije pominjao.

Ali, jesmo li mi u Valjevu zapravo napisali jednu istoriju obeležavanja različitih datuma? Neke generacije jednom će možda učiti o tome kako smo pokušavali da “odvojimo žito od kukolja” tamo gde smo sami istovremeno bili I žito I kukolj.

“Svaki put kad me učenici pitaju zašto se uči istorija ja im odgovorim kontra pitanjem, kako bi se osećali kada bi se probudili ujutru i ne bi znali ko su,gde  su i šta su”, zaključuje Rakić.

Istorija je dakle, celokupan osvrt na prošlost I na dobre I na loše godine, činjenja , pa I datume. I dobra I loša saznanja imaju ozbiljnu ulogu u formiranju našeg društva. Nipodaštavanje bilo kog istorijskog podatka neće nas naučiti ničemu jer su činjenice nepromenjive. Šta bi se dogodilo kada bi recimo, Nemci odlučili da zaborave Hitlera, jednostavno – loš je to marketing za jedan narod?

Mala deca kada pokriju oči rukama misle da su se sakrili I da zato što oni ne vide nikog , niko ne vidi ni njih. Da li možemo kao narod da se nadamo da ćemo jednom skloniti ruke sa očiju? Jednom, pa makar nam se I ne dopadalo to što vidimo?

Film „Nož“(knjiga Vuka Draškovića), razgovor izmedju Sikter efendije (Aleksandar Berček) i Alije Osmanovića (Žarko Laušević):

Alija: „Znači treba da pljunemo na svoju vjeru i budemo ono što nismo?“

Sikter efendija: „Nemoj tako.“

Alija: „ A ko smo?“

Sikter efendija: „Ono smo što smo. I tu nema prepravljanja.“

Alija: „A ko smo? Ko si onda ti čika Halile?“

Sikter efendija: „Ono sam što sam. Što jedino mogu biti. Izdanak Safet bega i sluga Alahova, ali i izdanak Djura Barbalića . Odreknem li se Djura , odrekao sam se i Safet bega. Presjekao sam korene i postao niko i ništa. Vječiti stranac i tudjin!“

8 comments on “Istorija – Da bi znali ko smo

  1. Istoričar

    Kako da znamo istoriju,a pojma nemamo šta je bilo na Vidraku, čak gore smo pravili i muzička dešavanja,radi Valjeva neka se prvo otkrije istorija Vidraka,koju su namerno sklonili hroničari Valjeva koji nisu Valjevci

    Reply
    1. Анонимни

      Tako je. Nemci su Valjevo mirno, u koloni, napustili 18. septembra. Pre toga su u vazduh digli kasarnu 5. puka.

      Reply
    2. Hiram

      Ma, Nemci uopšte nisu ni bili u Valjevu u toku Drugog svetskog rata. Sve je to izmišljeno, zar ne?

      Reply
      1. Okupator

        A šta se to desilo strašno u Valjevu za vreme Nrmaca, kao strahote pod komunistima,da zna da priča V puk, komunisti su bili prava okupacija

        Reply
  2. Gde su spomenici iz I sv.rata

    A zašto nema obeležja oslobodilaca Valjeva u I sv, ratu,zato što su obeležja srušena a poginuli pokopani i pobacani neznano kuda od oslobodilaca komunista

    Reply
  3. мр Предраг М.Вулетић

    Слушам данас Рајка који помиње Жикицу Јовановића-Шпанца који је по њему дигао устанак.Ко је на кога устао када је на Ивањданском вашару у Велој Цркви група комуниста предвођена Жикицом држала говор и отишла.После тога су дошла два жандарма из станице у Завлаци ,као што на сваком окупљању те врсте и дан данас полиција брине о реду и миру.Нажалост, неко је отрчао да каже комунистима, како се жандарми распитују ко је држао говор и они су се вратили.Цвијетин Солдатовић из Бастава члан Жикичине групе пуцао је из пушке и убио жандарма-каплара Миленка Браковића. а Жикица из пиштоља на наредника Богдана Лончара.кпји је тешко рањен убрзо умро..Срби -коминисти су пуцали на Србе -жандарме који су само вршили своју полицијску дужност. И тај дан су Српски комунисти прогласили Даном устанка.Ко је на кога устао Рајко?

    Reply
  4. nebitan lik

    Sacuvaj nas Boze takvih oslobodilaca , vandala i demamoga a pre svega { komunisticke } sekte . Pun namje Peti puk pobijenih ljudi koje su ,,oslobodioci ” oslobodili od zivota , i gle cuda i od imovine, u koju su se lepo uselili ili postavili sebe za nekakve direktore { vladare }.
    Daleko im lepa kuca .

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.