U smrti nema razlike – Preminuli nisu samo brojevi i statistika

Od juče na društvenim mrežama dele se objave nacionalnih novina i medija o tome da je preminuo drug predsednika Aleksandra Vučića. U Srbiji je do sada preminula 31 osoba od korona virusa. U prvim vestima ljudi su bar imali godinu rodjenja, a preminuli su sada samo statistika. Verovatno da i oni imaju drugove , rodbinu i prijatelje. Možemo li bar sada da ispoštujemo svakog koji je izgubio bitku i još važnije da ne dozvolimo da iko više bude žrtva korona virusa?

U poplavi vesti vezanih za korona virus najviše se prate one koje govore o tome koliko je osoba umrlo. Prve vesti u Srbiji vezane za preminule od korona virusa bile su takve da se objavljivalo iz kog grada je osoba i koliko ima godina. Nacionalni mediji saopštavali su cifre onako kako su iznošene na konferencijama za novinare uglavnom boldirajući brojeve u naslovu. Ipak ljudi nisu brojevi.

Odluka da se ne saopštavaju imena preminulih za mnoge je bila realna, neki su pak smatrali da se bar mogu naznačiti inicijali, a u obraćanju javnosti pokrajinski sekretar ministarstva zdravlja Gojković, objasnio je da se imena ne saopštavaju kako ne bi došlo do stigmatizacije kontakata preminulog. Isto važi i za imena zaraženih.

Naprasno , srpska javnost je juče mogla da čuje da je premnuo drug predsednika Vučića uz puno ime i prezime i fotografije preminulog verovatno iz porodične arhive. Uz dužno poštovanje prema preminulom veliko je pitanje šta se dogodilo sa odlukom da se imena ne saopštavaju?  Šta je sada sa stigmatizacijom kontakata preminulog? Država je objavila i da je medju preminulima državni sekretar ministarstva ekologije . Već tada neke su odluke izgleda prekršene. Iluzorno je raspravljati na temu da li su ministri, sekretari, predsednici raznih tela i institucija , direktori , ljudi kao i svi drugi. Jesu, i moguće je da i oni budu zaraženi, funkcija i zvanje ne štiti nikog od bolesti niti podiže imunitet. Da li je moguće da su neki mediji ovakvim objavama hteli da podignu rejting praćenosti ili pak da dokažu brigu o predsedniku?

Sigurno da je i jedno i drugo u pitanju. Ali shodno dosadašnjim obraćanjima gradjanima sve je izvesnije da je predsednik hteo da to bude tema izvesno bi to i rekao. Pošto nije , očito da nije hteo.

Svaki od preminulih je bio nečji prijatelj, drug, rodjak, komšija, poznanik iz kraja , a mnogima član porodice. Ako stigmatizacija više nije opcija, sada se realno može postaviti pitanje da li su oni manje vredni kad nisu drugovi poznatih ljudi ?

U Valjevu su  do sada objavljene informacije kada su imena i prezimena u pitanju vezane za  sada  već pokojnog Vladiku Milutina. Eparhija valjevska ima je stav da od vernika ne krije ništa i sa tim ciljem i objavila takvu informaciju. Ipak, Vladika Milutin je  bio visoki crkveni velikodostojnik pa je s jedne strrane i razumljivo zašto je informacija objavljena. Postojalo je ogromno ineteresovanje gradjana Valjeva.   

Ljudi nisu brojevi, ljudi nisu statistika . Ljudi su životi. Svaki od njih ima svoju priču. Neki su imali lepe živote ispunjene srećom i radošću, druge pak sreća nije pratila. Ali o njima ne znamo više ništa.

U Srbiji spuštene zastave na pola koplja za sve one od kojih je virus bio jači. I jednom možda budu objavljena imena svih , nadamo se u najkraćem mogućem spisku. Ali , možemo li do tada biti saosećajni prema svima bez razlike? Ne procenjivati ničiju tugu , ne umanjivati ničiju žalost.  

Možemo li poštovati sve podjednako i pre svega ne dozvoliti da izgubimo više ikoga? Sigurno da možemo. A Vamedia veruje i da hoćemo.

Imajmo jednu meru u svemu. Za početak ostanimo kod kuće!  

2 comments on “U smrti nema razlike – Preminuli nisu samo brojevi i statistika

  1. Mima

    Najjača je priča da je preminuo Vučićev drug iz detinjstva koji je imao 45 godina a Vučić ima 50 godina?!! Objavili, mislim Kurir ili Alo, svejedno je: ” Zajedno su odrastali u novobeogradskim blokovima”! “Vučić se potresao”, sve da bi ga prikazali kao emotivnog čoveka koji takodje u ovoj situaciji gubi voljene osobe! Još jedna manipulacija tudjom nesrećom!

    Reply
  2. Sin anarhije

    Zato se zovu tabloidi, izdaju ih najgori moguci, sluze za koriscenje u poljskom wc-u , ali nazalost cita ih trecina Srbije a to je ista trecina u cijim su kucama zadruge i ostala sranja non stop na tv -u …

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.