Izmenom Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu mogla bi da bude uvedena kaucija za plastične flaše, staklenu ambalažu i konzerve za jednokratnu upotrebu. U Valjevu još uvek nema odluke o zabrani korišćenja plastičnih kesa iako je takva inicijativa postojala odavno.
Novina u Zakonu o ambalaži mogla bi vrlo lako da ubuduće bude plaćanje kaucije na staklene i plastične flaše. Pored cene proizvoda zapakovanih u ovakvu ambalažu trebalo bi da bude istaknuta i cena kaucije. Nakon korišćenja takve ambalaže ista se može vratiti prodavcu , a novac koji je dat za kauciju bi morao biti vraćen , predlog je u zakonu. Da li bi se ova izemena zakona mogla odraziti na cenu proizvoda, stručnjaci kažu nije moguće odmah reći.
Ozbiljna kampanja protiv plastike posebno protiv korišćenja plastičnih kesa vidjena je nakon što je Beograd doneo odluku o zabrani upotrebe istih. U obzir mogu doći samo posebne biorazgradive kese.
Koliki realan probllem i Valjevo kao i drugi gradovi u Srbiji imaju sa plastičnom ambalažom i posebno kesama bio je vidljiv najviše nakon što se voda povukla posle poplave 2014. Dramatičan izgled tada je posebno poprimilo korito reke Obnice , ali i drugih reka u našem kraju. Voda je i u samom poplavljenom delu grada nosila ponajviše plastične kese.
Sigurno je da je podatak da je za razgradnju jedne plastične kese potrebno 1000 godina, poznat svima. Ipak najčešće se odlučujemo da u trgovinama uzmemo plastičnu kesu. Ona se sada u većini trgovina plaća, ali istovremeno pojedini veći marketi svojim kupcima ponudili su odgovarajuće torbe koje se mogu koristiti više puta . Njihova cena jeste viša nego cena jedne kese , ali je ovakav vid sigurno doprinos očuvanju životne sredine. Trgovina Europrom odlučila je svojevremeno da deo novca od svak kese koju gradjani kupe bude prosledjen u humanitarne svrhe.
Navika korišćenja plastičnih kesa je odomaćena i uobičajena pojava, ali nije uvek bilo tako. U Valjevu su se nekada koristile korpe, cegeri od pruća, a one veštije dame umele su da isheklaju posebnu mrežu u kojoj s se namirnice donosile iz trgovine.
Ipak Valjevo i dalje nema odluku o zabrani korišćenja plastičnih kesa, a ne možemo reći da inicijativa za donošenje takve odluke nije postojala. Javno zagovaranje ovakve ideje bilo je najglasnije upravo te 2014.godine pa i 2015. godine. Ipak takva odluka nije doneta.
Naša gradska deponija odavno nije za upotrebu i svaki dan dodatnog korišćenja jeste dodatni problem, a deponiji u Kaleniću ne možemo se nadati bar još dve godine, ukoliko bi Zakon o ambalaži bio donet sa predvidjenom izmenom to bi značilo da bismo plastiku , limenke i staklo, mogli da recikliramo bar na taj način kad već u gradu nemamo takvu kampanju niti uslove za recikliranje smeća. Imamo reciklažni centar , ali naspram njegovih predvidjenih kapaciteta realno je pitanje kojim kapacitetom on zaista radi. Ili više ne radi nego što radi.
Ako već nemamo lokalnu odluku vezanu za plastiku, nije isključeno da bi izmena zakona mogla da pomogne kako bi prestali da uništavamo sve one prirodne lepote koje toliko volimo da ističemo i u kojima uživamo.