Uloga Jovana Krstitelja je u samom činu kršenja Isusa Hrista pa mu je crkva kao dan svetkovanja dodelila sledeći dan po Bogojavljenju, jer je na Bogojavljenje krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.
Takođe je jevanđelist i Apostol Luka poželeo da prenese telo Sv. Jovana iz Sevastije, gde ga je posekao Irod, u Antiohiju, svoje rodno mesto, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku, onu ruku kojom je krstio Spasitelja. Ruka je do X veka bila u Antiohiji, a posle je prenešena u Carigrad. Mnoga čuda su se dešavala vezano za njegovu ruku. Na Jovanjdan, Arhijerej Antiohije je ruku iznosio pred narod, i nekada se pojavljivala otvorena, što je značilo da će godina biti plodna i berićetna, a ako je bila zgrčena, to je predskazivalo gladnu godinu.
Sveti Jovan Krstitelj među svim biblijskim ličnostima Novog Zeveta zauzima posebno mesto, kako po načinu dolaska na svet, tako i po načinu života koji je vodio, a i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje, nagoveštaj dolaska i krštenja Mesije, i na kraju, po svom tragičnom i prevremenom završetku ovog života. Po broju svečara Jovanjdan je treća slava po brojnosti onih koji slave iza Nikoljdana I Arandjelovdana.