Deset domaćinstava u Valjevskoj Loznici se već mesecima bori da sanira napukle zidove i podove. Zidovi njihovih kuća pucaju od detonacija prilikom miniranja u obližnjem kamenolomu. Porodica Ružičić obraćala se i inspekcijama , ministarstvu , ali i samom kamenolomu , ipak pomoći za sada nema.
Jedno od domaćinstava koje je ugroženo detonacijama iz kamenoloma je i domaćinstvo Milana Ružičića koji u kući čiji zidovi sve više pucaju živi sa troje dece suprugom i majkom. Pet članova ove porodice kao i njihove komšije strahuju od svake naredne detonacije. „Problemi su počeli prošle godine u septembru mesecu od trenutka kada je počeo na brdu da radi majdan i to kada da kažem žešće miniraju tada ovde nastaju pukotine na kući. Zidovi pucaju svakim danom sve više i više“, priča Ružičić.
Pomoć kako se kuća ne bi srušila porodica Ružičić zatražila je u valjevskoj opštini , ali su im tamo rekli da nisu nadležni za rad kamenoloma. „Prijavili smo komunalnoj policiji , a išao sam i u Opštinu ali oni kao nisu nadležni nego republička inspekcija. I njih sam zvao i obećali su odavno da će doći , ali niko nije došao. Išao sam i u Lajkovac jer su u jednom trenutku rekli da kamenolom pripada toj opštini. Isto bez uspeha , bez rezultata. Iz Valjeva je došla ta Komisija za procenu štete i oni su to sve videli, zabeležili dali nam izveštaj , ali boljitka nema“, kaže Ružičić koji napominje da istu sudbinu dele i njegove komšije.
U blizini Ružičića nalaze se dva kamenoloma od kojih samo noviji kako kažu, pravi probleme. I ti problemi variraju od dana do dana. „Nekada to nije strašno, čujemo miniraju i dobro oni to rade, to je njihov posao, ali pojedinih dana, šta oni rade to Bog zna , da li stave više baruta ili šta već jer to tada kada grune , u kući se od detonacije , od tog udarnog talasa sve trese, zidovi pucaju. Oni vazdušnom linijom nisu daleko od nas i izmedju nema nikakvih prepreka. To je strašno, šta se dešava“, kaže Ružičić.
Naredni korak bio je da se obrate i kamenolomu to su i učinili , ali dogovora nije bilo niti adekvatnog sagovornika . Do vlasnika nisu mogli doći. „Jedan dan posle se pojavio neki čovek iz kamenoloma sa nekim uredjajem da meri taj talas, medjutim taj dan su minirali da kažem normalno i ja njega pitam da li znaju u kamenolomu da je on tu da meri, on kaže da znaju . Pa dobro onda i neće minirati, to sam mu rekao. Mogao je tako doći i kad nema miniranja , rezultati bi bili još bolji. Po njihovim tim merenjima tog dana oni tvrde da nisu oni uzrok. Ali jesu“, priča Ružičić.
Milan Ružičić je invalidski penzioner, njegova majka takodje i kako kaže sa troje dece i suprugom još , život nije lak . Tek za neprestane popravke i sanacije nema se novca. Sve što su i pokušali da urade i saniraju vrlo brzo bi se pokazalo uzaludnim jer se nove pukotine neprestano pojavljuju. „Teška je situacija, ja ne znam da li bi i imućniji od mene mogli neprestano to da krpe . Ja ne mogu, moje komšije isto ne mogu. Mi ne tražimo da oni prekinu sa radom , samo da zaista ne prave eksplozije tih razmera. Jer to nas potpuno uništi. Druge kuće sem ove ja nemam, to sutra treba da ostane mojoj deci, a šta da ostane kad će se ovako srušiti? Nama staze oko kuće pucaju, a kamoli zidovi. Niti ko dolazi niti hoće da nam pomogne , ne znamo šta nam je činiti dalje“, očajan je Ružičić koji pokazuje napukle zidove na svojoj kući.
„Ja sam ovo kućio ceo život , a sada da gledam ovo kako puca ja ne mogu, a ne znam šta da uradim. U svakoj od ovih kuća reći će vam isto, mi smo svi istog materijalnog stanja , selo je ovo, borimo se , ali eto, pa kažite vi šta ćemo sad?Da pustimo da se sruši? Pa gde ćemo?“pita Ružičić.