Promocija Arsićevih knjiga – lepo lice Valjeva

Kao nekada uz ognjište, pisac Vlada Arsić pored reke Gradac ispričao je priču o svoje dve poslednje knjige „Priče uz ognjište“ i „Nevidjena Srbija“.Priče su došle kao posledica  izmedju novinarstva, književnosti i velikog istraživačkog rada, a veliki broj posetilaca a književnoj večeri pokazao je da postoji još jedno lice Srbije i lepo lice Valjeva . 

„Nekada se u Srbiji jesen dočekivala s radošću upravo zbog posela na kojima se svet okupljao i uz ognjište gde se pekao krompir, a domaćica služila stari sir , pričale su se priče. Neke su bile lepe , aneke strašne. Mnoge sam kao dete čuo i zapamtio, a mnoge sam kasnije saznavao i odlučio sam da je došlo vreme da ih saberem sve i objavim, ovekovečim“, rekao je na početku književne večeri koja je održana u River baru pored Glišićevog mosta na reci Gradac, pisac Vlada Arsić. 

Veliki broj posetilaca koji su ispunili travnatu zaravan nadomak mosta Arsiću je kaže dokaz da čitaoci postoje i da treba da nastavi da piše. „Ja ne znam da li je Biblioteka tokom cele godine uspela da sakupi toliko posetilaca na književnim večerima koliko ih je večeras bilo ovde. To je za mene zaista prijatno iznenandjenje i dokaz da treba da nastavim da radim to što radim. Zatečen sam ovim obrojem ljudi, radostan . Verovatno da narodu nedostaje te neke duhovne hrane i moguće je da im je muka od opšte estradizacije , od subkulture koja nam se uporno nameće . Nadam se da je ovaj dogadjaj ne samo upotpunio Tešnjarske večeri već je dalo jedan poseban pečat“, kaže Arsić.

Od 13 priča koliko se nalazi u knjizi „Priče uz ognjište“ čak 4 su smeštene u Valjevo i prostor oko Valjeva. Arsić kaže da je jedna od njih izvorno potekla iz Kraljeva, ali da je s obzirom na samu radnju u knjizi ona ipak smeštena u Valjevo. „Da li su te priče istinite? Ja to ne znam , ja sam ih samo zabeležio. Ali svaka od njih na svoj način govori o tome što nam je potrebno? Šta nam je zaista najvažnije u životu i možžda one pomognu u tome da se nekad zaustavimo, zastanemo i zapitamo da li je to što radimo jedino što nam treba,“ rekao je Arsić.

Za knjigu „Nevidjena Srbija“ koja sadrži 90 neverovatnih priča iz cele Srbije , Arsić kaže da je jedna novi pogled i nova saznanja na Srbiju. „Tu ćete otkriti kakve veze ima Betoven sa Srbijom, da li je jedan Papa bio Srbin? Koji deo Valjeva je izgradjen na zgarištu i kako se to zapravo otkrilo, šta se dešavalo? Anderesen je inspiraciju za Ružno pače , dobio u Srbiji i slično. Zaista jako dugo prikupljao sam gradju za ovu knjigu. Da bi se sve to sakupio i saznalo mora da se sluša. Mora da se sluša šta ljudi govore i morate biti jako radoznali, postavljati prava pitanja“, navodi Arsić.

Ipak kako sam kaže, prikupljanje priča nije išlo lako , a tek nakon objavljivanja knjige , priče su počele da pristižu sa raznih strana. Naredna je priča o moštima Svetog Save . „ Mislim da mošti nisu uništene i cela priča oko Vračarske lomače pomalo je ešuplja kao švajcarski sir. Nisam pošao sa tezom da ne postoje, naprotiv tražio sam dokaze o samom spaljivanju. Ali oni ne postoje i sve što znamo o tome je iz druge , treće, pete ruke. Jako je puno nelogičnosti i najverovtnije cela priča je i potekla od samih Srba jer se najlakše skrije ono za šta se veruje da je uništeno. Mnogo je opet razloga zašto crkvi sad to ne odgovara da se to otkrije. Mogu samo da nagadjam , ali jedna od razloga je što već imamo mit koji traje 400 godina. Narod bi mogao da se zapita , ako se sad ispostavi da to nije tačno , šta je uopšte tačno, da li je tačna priča o golgoti , Jevandjelja? A možda i samo mišljenje Patrijarha Pavla koji jee verovao d amošti postoje , ali jee smatrao da još nije vreme da se otkriju“, kaže Arsić.

Do sada objavljene knjige paktično su dela izmedju književnosti, novinarstva i istraživačkog rada. Nakon sedam objavljenih knjiga Arsić najavljuje pauzu: „Posle sedam knjiga čekam da umetnika praznina konačno prodje i kroz mene. Za to vreme držim predavanja u okviru Fondacije „Tijane Jurić“, do sada smo mnogo toga uradili i nastavljamo istim tempom“.

Promociju knjiga upotpunili su zvuci frule, melodije stare Srbije i baš kao nekad proja, sir i kotlići. Neverovatne priče koje se kreću od nauke do fantastike ispratio je zaista neverovatno veliki broj posetilaca. I sama činjenica da je promocija njegove dve poslednje kjige održana baš na pomenutom mestu , priča je za sebe. Biblioteka nije imala 627 dinara da kupi njegovu knjigu za promociju. Neposredno pre početka književne večeri posetiocima se iznenada obratio vičući mladić koji je kratko rekao da je Ivan iz biblioteke i vrlo ružnim rečima pokušao da ispriča svoju priču o celom dogadjaju. Posetioci su na njegoe reči reagovali zvižducima i povicima : „Sramota“ , „Odlazi“, nakon čega je isti i otišao.

„Nisam dobio ni izvinjenje niti mi se iko obratio nakon svega , kontakata sa Bibliotekom nije bilo , a ovo večeras ne znam šta je trebalo da znači , šta se time želelo , šta se mislilo da će se postići tim ružnim rečima“, prokomentarisao je kratko Arsić na kraju promocije.