Serviseri deru potrošače

Našoj prosečnoj porodici oduvek je bilo teško da prikupi novac za nabavku nove ili zamenu stare mašine za pranje veša, bojlera. šporeta ili nekog drugog uređaja. Kada u tome uspe, raduje se do nastanka prvog kvara, odnosno do upućivanja poziva ovlašćenom serviseru.

Prvi problem koji zadesi vlasnika uređaja u kvaru jeste “beskonačno” čekanje na dolazak servisera. Em se ne odaziva na učestale pozive, em se pravda velikom zauzetošću, kao da je neko drugi kriv što on “nema vremena da dođe”. U takvoj situaciji vlasnik uređaja je bespomoćan, jer ako bi opravku poverio drugom servisu, izgubio bi garanciju.

I pored toga što primenom načela savesnosti i poštenja, serviser treba da nastali kvar otkloni u primerenom roku, po pravilima struke i sa profesionalnom pažnjom, on to najčešće zanemaruje i radi po svom nahođenju i u svom interesu.   

Dakle, bilo da je tehnički uređaj pod garancijom ili ne, serviser je dužan da utvrdi uzrok nastalog kvara, da pribavi odgovarajući materijal i rezervne delove, da izvrši opravku i da vlasniku tog uređaja izda korektan račun.

Prilikom utvrđivanja uzroka kvara uređaja događa se da ovlašćeni serviser kao uzročnika navede korisnika uređaja, odnosno njegovu nepravilnu upotrebu, što najčešće ne odgovara činjeničnom stanju. Nečasna namera takvog servisera jeste da zaštiti davaoca garancije koji ga je ovlastio za poslove servisiranja i da vlasniku – a ne trgovcu – naplati svoju „uslugu“ koja iznosi nekoliko hiljada dinara.

Ne retko događa se i to da u nedostatku orginalnih delova serviser ugradi neke druge koji su mu na raspolaganju, a posledica toga je ponovni kvar uređaja i naravno ponovna naplata opravke.

Najčešća i najveća nečasna radnja servisera je ne-izdavanje računa za naplaćenu uslugu, naročito u situacijama kad uređaj nije pod garancijom. I kad je potpuno siguran da opravka nije korektno urađena, vlasnik uređaja nema mogućnost da bez računa dokaže štetu koju mu je naneo serviser svojim nesavesnim radom.

Navedeni i drugi oblici nepoštene poslovne prakse onih servisera koji su tome skloni, zabranjeni su i vlasnik tehničkog uređaja ima mogućnost pokretanja vansudskog ili sudskog postupka za naknadu pretrpljene štete, odnosno za ekonomsko obeštećenje od strane servisera kao pružaoca usluge.

U postupku vansudskog poravnanja poželjno je da vlasnik tehničkog uređaja zatraži pomoć  udruženja potrošača jer će mu ono, u slučaju podnošenja tužbe, obezbediti i besplatnu pravnu podršku. Eventualnom prijavom tržišnoj inspekciji, ne može se ostvariti pravo na obeštećenje.

Ali, najbitnije od svega rečenog jeste da kvar tehničkog uređaja nikako ne treba odmah prijavljivati servisu, već trgovcu koji ga je prodao. Razlog tome je što je zakonski davalac garancije trgovac koji u slučaju utvrđene nesaobraznosti robe ugovoru o prodaji ima obavezu njene zamene ili povraćaja celokupne sume novca, što sevisera potpuno isključuje iz kupoprodajnog odnosa.

Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT

2 comments on “Serviseri deru potrošače

  1. Telekom Srbije

    Poštovani Gospodine Dragane, malo je reći hvala za Vaš trud, znanje i entuzijazam kojim plenite, Vi ste zaista dokaz koliko mnogo pojedinac može da uradi u svojoj sredini bez ikakvog politikanstva i materijalne koristi, jer je zaista divan taj osećaj pobede ,,malih ljudi” nad bahatim korporacijama a Vama želim sve najbolje, i zaista Vi ste u ovom trenutku jedan od najvećih živih Valjevaca.

    Reply
  2. Radan

    Bolje je kupiti polovan uredaj ako nemamo srestava za nov.nego zvati.servisera nemaju pojme a udaraju po usima sa cenom

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.