Blic – Na sedam hektara moderno organizovane farme u Jasenici, Finkinja Mia (41) i Valjevac Ivan Tadić (37), kao moderni pastiri šire stado romanovskih ovaca, najplodnije i ekonomski najisplativije rase.
Zajednička priča dvoje mladih ljudi počela je pre više od dve decenije, kada je Mia, kao mlada novinarka, prvi put posetila Srbiju. U Valjevo je dospela u okviru kursa jezika na studijama etnomuzikologije, kada je upoznala Ivana, tada oficira. Kada se par venčao, preselili su se u Finsku, gde je Valjevac završio studije informatike. U Finskoj su im se rodila i deca Luka, David i Dunja, a posle osam godina života u “zemlji hiljada jezera” Tadići su, u želji da im deca nauče srpski i da žive u prirodi, odlučili da dođu u Srbiju i postanu moderni pastiri. Danas njihovo stado ima više od 120 plodkinja romanovske rase.
– Prva grla smo nabavili u januaru 2014-te, nakon jednogodišnjeg informisanja, učenja i obilaženja drugih farmi ovaca, kada u celoj Srbiji ukupni nije bilo 50 grla romanovske rase. Pre same ideje za osnivanjem farme, znanje o ovčarstvu i ovcama nam je bilo dosta skromno. Vodilja pri izboru rase bila nam je ekonomska održivost, ali je poteškoću predstavljalo to da Srbija nije priznavala ovu plemenitu rasu, kod koje akcenat stavljamo na selekciju i priplod – počinju priču Tadići.
Romanovske ovce su veoma plodne i u odnosu na druge rase tokom godine ojagnje jedno ili 1,5 jagnje više, a često se blizne, donose na svet trojke ili četvorke. Tadići imaju dve grupe selektovanih ovaca koje se jagnje na osam meseci, tako da im na svaka četiri meseca stiže novo jagnjenje, a to znači da tokom cele godine imaju mogućnost prodaje. Cena za umatičeno jagnje romanovske rase najčešće iznosi oko 250 evra, tako da ekonomska kalkulacija, uključujući sve troškove, pokazuje apsolutnu biznis isplativost – jedna ovca Tadićima donosi mesečni prihod i do 15-20 evra.
– Kada smo počeli, planirali smo da najveći deo jagnjadi ide kao klanička roba. Međutim, interesovanje za ovom rasom je prevazišlo naša očekivanja. Potražnja zbog plodnosti je sada tolika da dobar deo, pogotovo ženke jagnjadi, ide dalje u priplod – kaže Ivan i dodaje da romanovske ovce imaju jedno od najkvalitetnijih krzna, pa su u bivšem SSSR-u selektovane i gajene zbog toga.
Krzno, ali i vuna, upravo su sledeće poslovne ideje o kojima Tadići razmišljaju.
– Krzno pogotovo, koje je na Zapadu sada izuzetno popularno, pa se tako, na primer, postavlja u dečja kolica, kao prirodni, antialergijski materijal. Takođe i vuna koja se na žalost trenutno u celom svetu dosta baca, i u Srbiji i u mojoj Finskoj, ali postoje tendencije da se vuna opet vraća u modu – kaže Mia, koja i dalje piše kolumne za lokalni list u rodnom gradu Kerava.
Na pitanje da li su svesni koliko ljudi u Srbiji je odavno “pobeglo” od pastirskog posla, a oni su upravo taj biznis počeli, Mia uz osmeh odgovara potvrdno dodajući da su ih rodbina i prijatelji u Srbiji pitali “šta im to treba”. U Finskoj, pak, kako dodaje Ivan, ljudi su im rekli – “blago vama, idete u prirodu”.
– U Finskoj i generalno na Zapadu mnogi su jako zabrinuti o promene klime. Skroman život u skladu sa prirodom, uz što manje trošenja prirodnih resursa, vide kao budučnost – zakjučuje Mia. AF
Kao što u Finskoj postoji apsolutna transparentnost u poslu, što je Tadićima mnogo pomoglo da saznaju kako formirati modernu farmu, Mia i Ivan imaju želju da svoje znanje podele sa ostalima i osnuju Udruženje odgajivača romanovske rase, s obzirom za interesovanje koje postoji i van granica Srbije. Među ovčarima iz Turske postoji veliko interesovnje, međutim, zbog isplativosti, nemaju interes da kupuju manje od 200-300 ovaca.
Blic/P. VUJANAC
Odlicna farma sa dobrim genetskim materijalnom, ali je iznad svega za pohvalu sam odnos Ivana i Mie prema ovcicama koje gaje s jako puno ljubavi i pažnje, i posebna pohvala za njihovo poštenje iskrenost i cestitost