Nacionalni mediji preneli su odluku Vlade Srbije kojom se taksa za TV pretplatu RTS povećava za 70 dinara. Od Nove godine celokupan iznos koji će gradjani izdvajati svakog meseca biće 220 dinara. O kvalitetu javnog servisa nije bilo ni reči od strane Vlade.
Predlog izmene zakona o privremenom uredjivanju načina naplate takse za javni medijski servis predvidja da se kombinovani model finansiranja RTS i RTV nastavi do kraja 2020. godine s tim što se deo koji će izdvajati građani biti veći za 70 dinara, tačnije 220 dinara.
Naplata će se I dalje vršiti kroz objedinjeni račun za električnu energiju stim što kombinovani model predvidja I udeo koji se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.
Poslednjih dana na društvenim mrežama su se mogle videti vesti o različitim protestima I dogadjajima koji su održani ne samo u Beogradu već I šire, čiji su motivi održavanja bili različiti, a koje se nisu našle na RTS-u iako sam javni servis sebe promoviše kao :”Vaše pravo da znate sve.” Neki analitičari navode da takav komoditet izbora šta će biti objavljeno podseća na ozbiljno filtriranje odnosno cenzuru koja je u korist vlasti. Čelni ljudi resornog ministarstva I RTS-a pak tvrde sdruge strane da je razlog diskutabilnog kvaliteta upravo u nedovoljno novca kojim RTS raspolaže. Opozicija u Srbiji pak tvrdi da su vrata RTS-a za njih zatvorena što neminovno dovodi u pitanje mogućnost da gradjani znaju sve I o svemu budu informisani. Kako se na jednom od panela koji su održani za vreme Sajma knjiga u Beogradu moglo čuti, to pravo na informaciju je pravo svih gradjana, a RTS se ozbiljno približava etiketi naklonjenosti na šta nema pravo.
Program RTS-a I dalje obiluje reprizama, a sam vizuelni identitet nije bitnije menjan pa ni programska šema . Nekadašnje emisije čiji se snimci dele na društvenim mrežama I dalje , naročito kada su programi za decu u pitanju, na istim mrežama postižu rekorde u gledanosti. Ipak ova činjenica ne zabrinjava javni servis. Objašnjenja I odgovora na brojna pitanja koja se upućuju RTS-u u poslednje vreme uglavnom nema pa se u javnosti spekuliše I na temu personalne odgovornosti. Zanimljiva je I činjenica da dok su gotovo sva nacionalna javna preduzeća promenila organizacionu strukturu, RTS to nije u potpunosti učinio pa upućeni tvrde da nekadašnji OUR-I sada postoje samo pod drugim nazivima pa se u javnosti zapravo maskira informacija koji broj ljudi radi u njima, kolike su im zarade, ali I uslovi rada.
Posredstvom kablovskih operatera veliki deo gradjana Srbije ima pristup I velikom broju televizijskih kanala pa na kraju mogućnost izbora postoji, ali ne I mogućnost pretplate ili kako se sada naziva takse za javni servis.