Za pet godina u Valjevu – pet odeljenja manje

imageGrad Valjevo za poslednjih pet godina izgubio je čak pet odeljenja dece u školama. Negativan prirodni priraštaj na žalost ne beleži samo Valjevo, ali , na kraju, mi ovde živimo.

Po podacima ŠU Valjevo u školskoj 2013./`14. godini, u Gradu Valjevu, bio je 6 381 učenik osnovnih škola. Školske 2017./`18. godine, bilo 6 265 učenika osnovnih škola. Za pet godina, 116 učenika manje. Ako bismo računali da se u proseku broj učenika po odeljenju kreće od 20 do 25 lako je izračunati da smo gubili po jedno odeljenje godišnje.
Ovakvi podaci nisu neobični ako se pogleda statistika koja kaže da nam je stopa mortaliteta veća od stope nataliteta. Na sajtu statistike jasno se mogu videti podaci po kojima je u prošloj godini u našem gradu rodjena 751 beba , a umrle je 1369 osoba.
Valjevci se u sve kasnijim godinama odlučuju na brak pa I deca stižu u kasnijim godinama, prosek pokazuje da žene postaju majke u 29-oj godini. Istovremeno ne treba zaboraviti porazan podatak da u Valjevu od nešto više od 27 000 porodica , osam hiljada je bez dece.
Ljudi se odseljavaju iz Valjeva značajno više nego što se u njega doseljavaju pa priča o 100 000 stanovnika odavno nije aktuelna jer sada smo po toj statistici na 82 000 stanovnika.
U situaciji kada je u Valjevu prosečna zarada niža I od republičkog proseka I kada je nosi uglavnom javni sektor jasno je da nekog optimizma za poboljšanje stanja stvari zapravo nema. Iako grad podržava populacionu politiku merama za treće dete, naknadom za nezaposlene porodilje, izdvajanjem za VTO, a država sada uvodi novu meru od 100 000 dinara za dete , čini se da je sve ipak nedovoljno jer dete nije kratkoročno prisustvo niti investicija koja se isplaćuje za pet godina. Naprotiv, dete traži neprestana izdvajanja iz budžeta. Samo jedan djak potroši svakog prvog septembra blizu 50 000 dinara za kupovinu knjiga I pribora , odeće I obuće jer je deca brzo prerastaju. Dodeljena naknada od 100 000 po rodjenju brzo biva istopljena na osnovne potrebe za bebu počev od krevetića preko pelena I garderobe do igračaka. Sve nakon toga jeste snalaženje roditelja kako bi se obezbedili što optimalniji uslovi za rast I razvoj deteta.
Broj djaka se smanjio , hteli mi to da priznamo ili ne, svaka škola gubi djake , a najviše one na selu koje jedna po jedna polako stavljaju ključ u bravu.
Ovu tužnu valjevsku sliku povremeno prividno zamuti podatak da je recimo ove godine preko 1000 srednjoškolaca upisano u Valjevu. Taj podatak zapravo u sebi sadrži jednu malu varku jer preko 200 dece dolazi iz drugih opština Kolubarskog okruga. Od 2008 godine na ovamo prateći novinske tekstove vezane za broj prvaka lako je uočiti da se često pominje petoro dece više, sedmoro dece manje I slično. Ovi sitni brojevi padaju u vodu pred činjenicom da škole upisuju po tri odeljenja djaka prvaka, što je sve češća slika.
Nije dobro?
S obzirom da se ogroman broj mladih u Valjevu izjašnjava da želi da život nakon škole nastavi u inostranstvu, verujte-Neće ni biti!
S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.