Ako pogledate sto predsedavajućeg u skupštinskoj Sali namah Vam se može učiniti da ste doživeli deja vu. Lica koja su pre dvadeset godina odlučivala o svemu u Valjevu pa i o sopstvenoj imovini na račun grada ponovo su za istim stolom. Ovoga puta potvrdjujući „interesno prijateljstvo“ staro dvadest godina.
Iako na različitim stranama , bar za javnost, predsednik Skuptine Milorad Ilić u SPS-u i njegov zamenik Mihailo Milutinović u SNS-u zapravo su lica koja su godinama unazad saradjivala i praktično svojevremeno bila deo iste partije, SPS-a. Njihovo poznanstvo javnosti i ne treba da bude tema, ali činjenice koje su ih povezale više su nego javnosti zanimljive.
Priča oko otkupa gradskih stanova praktično je jedan ozbiljan momenat koji je predsednika i njegovog zamenika povezao još 1995. godine. Naime iz dokumentacije kojom raspolaže Grad Valjevo vidljivo je da je najpre doneta odluka da se raspiše konkurs za stan u Hajduk Veljkovoj ulici isključivo za funkcionere , na konkurs se javlja Ilić, a potom stiže gotovo istovremeno i zahtev Finansijske policije da se zbog neuslovnih prostorija njihovom šefu Milutinoviću dodeli stan , opštinski. Komisija shvata da je to baš taj stan broj 8 u Kolubari 2 u kom već živi Ilić. Da li možemo da pretpostavimo da je sve dogovoreno pre papirologije , a dokumentacija koja postoji i procedure koje su sprovedene samo su služile da se transparentno pred zakonom realizuju zamisli?
Zanimljivo je da ukoliko pozvonite na vrata stana broj 8. neće Vam otvoriti Milutinović jer je on taj stan prodao nešto kasnije za mnogo veću cifru u markama, a kupljen je u dinarima sa svim pripadajućim odbicima. Zanimljivo je i da je isti sumu za otkup isplatio u celosti iako se na tržištu nekretninama mogao naći isti takav stan, ali doduše bez odbitaka. Možemo li da pretpostavimo da je ovom radnjom zapravo štetu pretrpeo samo grad? Prodao je stan po jako niskoj ceni licu za koje ne postoje dokazi da je tada bilo zaposleno u organima grada umesto na tržištu , ako je već postojala ideja o otudjenju imovine, čime bi bila postiguta veća cena. Razliku u ceni prihodovala su samo lica koja su izvršila tansakcije , a sve po zakonu. Zašto je Milutinović ubrzo prodao stan koji mu je bio toliko neophodan je pitanje za njega, ali da je ostvarena razlika u novcu? E to je trebalo da bude pitanje za tadašnje istražne organe.
Neverovatno, ali istinito, ista stvar se dogodila i sa predsednikom Opštine Ilićem koji je u novi stan ušao sa kaluzulom otkupa na 40 godina, smešno malom ratom u dinarima za samo 30% prostora . S obzirom da je tih godina Ilić u javnosti isticao da je Zlokućanac što je deo grada koji ne obuhvata Kolubaru 2, a opština na dalje raspolaže stanom broj 8 možemo li pretpostaviti da je Ilić stan u Kolubari takodje dobio od Opštine? Ili?
Ilićev stan u Hajduk Veljkovoj lociran je od strane opozicije pa je svojevremeno zgrada bila obasuta jajima ,a kod Milutinovića niko nije išao jer nije bio više u opštinskom stanu .
Ipak 22 godine kasnije, ekipa koja poznaje zakon naročito stambeni, našla se ponovo za istim stolom. Ako neko još i misli da postoji ideologija koja ih razdvaja , jer su u različitim partijama, ali u koaliciji, mora da uzme u obzir da postoji istorija koja ih spaja. A ta istorija proizvodi mnogo toga , pre svega harmoniju u komunikaciji i potom efekte za sve gradjane. Ne valjda boljitak za gradjane? Kao 1995.god?
S.V.