Od kako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pre 35. godina označila 15. mart kao Svetski dan potrošača, skoro sve države koje su članice te organizacije usaglasile su svoje zakonodavstvo sa preporukama o zaštiti građana kao potrošača.
Prvi Zakon o zaštiti domaćih potrošača Narodna skupština je donela 2005. godine, a njegova poboljšana verzija usvojena je 2010. godine. Sada je na snazi treća verzija Zakona koja je usvojena 2014. godine kao rešenje koje je najpribližnije pravnim tekovinama Evropske unije.
Osim osnovnih ljudskih i civilizacijskih prava na ishranu, odevanje i „krov nad glavom“, na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zakonom se građanima garantuje i pravo na slobodan izbor roba i usluga, na bezbednost po život i zdravlje, kao i pravo na učešće u postupku odlučivanja organa vlasti o pitanjima koja su bitna za sve građane. Od naročitog značaja su pravo na ekonomsko obeštećenje usled lošeg kvaliteta robe ili usluge, pravo na zdravu i održivu životnu sredinu, kao i pravo na sudsku zaštitu potrošačkih interesa.
Dugoročni ciljevi u oblasti zaštite potrošača jesu da se tržište roba i usluga za ličnu i porodičnu upotrebu zaštiti od nepoštene poslovne prakse trgovaca i od nepravičnih ugovornih odredaba. Da se građani u što većem broju upoznaju sa pravima koja im zakon garantuje i da se osposobe za samostalnu zaštitu tih prava. U krajnjem ishodu sve aktivnosti u toj oblasti treba da doprinesu razvoju partnerskih odnosa između potrošača i trgovaca čime se podstiče ekonomski rast društva i životnog standarda građana.
Obeležavanje Dana potrošača treba da posluži kao podsećanje društvene zajednice na postignuća ostvarena u toj oblasti, kao i na obaveze kojima se željeni ciljevi mogu ostvariti. Nije moguće, na primer, očekivati zdravu životnu sredinu i istovremeno – svesno ili ne – narušavati propise o komunalnom redu, i slično.
Ostvarivanje prava potrošača na ekonomsko obeštećenje usled nesaobraznosti robe ili usluge, predstavlja jednu od ključnih odrednica važećih propisa. Prema evidenciji Sektora za zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, u Republici Srbiji se godišnje registruje 16 do 17 hiljada potrošačkih sporova. Posredovanjem udruženja potrošača i njihovih saveza uspešno se rešava oko 80% tih sporova, dok se ostatak odnosi na neuspela rešenja i pokretanje sudskog postupka. Daleko najveći broj sporova odnosi se na loš kvalitet obuće i odeće, na usluge mobilne telefonije i na usluge od opšteg ekonomskog interesa (snabdevanje toplotnom i električnom energijom, pijaćom vodom i komunalne usluge).
Kao uzroci nedovoljne razvijenosti oblasti zaštite domaćih potrošača, navode se: nedovoljna informisanost građana o potrošačkim pravima, nedovoljna ili nikakva aktivnost organa lokalne samouprave u toj oblasti, kao i slabo snalaženje organizacija potrošača u uslovima nedovoljne finansijske podrške njihovih aktivnosti.
Udruženje valjevskih potrošača koje je osnovano 12. marta 2015. godine, Svetski dan potrošača obeležiće sednicom Skupštine udruženja koju čine svi članovi i na kojoj će sumirati rezultate svog trogodišnjeg postojanja i rada. Osim posredovanja u više od 40 potrošačkih sporova naših sugrađana sa trgovcima, Udruženje je posredstvom lokalnih medija i štampanjem prigodnih brošura informisalo javnost o potrošačkim pravima i savetovalo građane o načinu ostvarivanja tih prava. U budućem radu Udruženje će unaprediti način svoga delovanja s ciljem da, uz sve teškoće i prepreke, bude u službi žaštite prava i interesa svih građana na teritoriji grada Valjeva kao potrošača.
Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT