Za 250.000 ljudi u Srbiji ova građevina je kao svetinja, evo i zašto

imageBlic/”Bokal” od 50 miliona kubika vode, brana i akumulacija “Rovni”, najveća i 80 miliona evra teška državna investicija u zapadnoj Srbiji je u potpunosti automatizovana.Upravlja se na jedno dugme, odnosno, da budemo stopostotno precizni, na enter na tastaturi kompjutera.

Više od četvrt veka gradila se, u delu javnosti osporavana, brana koja vodom treba da snabdeva područje od 250.000 stanovnika u slivu Kolubare. Hidrosistem “Rovni”, 12 kilometara jugozapadno od Valjeva na reci Jablanici, još je u fazi probnog rada, do dobijanja upotrebne dozvole na proleće.
Veštačko jezero 70 metara duboko, međutim, već je napunjeno, a brana funkcioniše besprekorno, kako je reporteru “Blica” pokazano u komandnom centru, uz pomoć specifičnog računarskog programa i automatizovanog sistema koji pokreće jedan enter na tastaturi koji komanduje silom od 50 miliona kubika vode.

image

– Sistem, pre svega, komanduje vodozahvatnom kulom u jezeru, koja praktično zahvata količinu vode koju želimo da cevovodom sprovedemo do Valjeva. Na kuli postoji devet ulaza i ventila na različitim visinama, a svaki od njih ima i sistem koji meri kvalitet vode, od nivoa kiseonika do Ph vrednosti. U zavisnosti od kvaliteta vode, računar otvara željeni ventil i voda potom ogromnom cevi koja se nalazi ispod tela brane, najpre ulazi u regulacioni blok u kojem se njen pritisak od 7 bara, koji bi pokidao svaku vodovodnu mrežu, spušta na 2,9 bara. Potom voda ide do prekidne komore brane gde program reguliše koja količina će biti sprovedena u cevovod – objašnjava Zoran Mitrović, direktor JP “Kolubara” koje upravlja hidrosistemom “Rovni”
Trenutni nivo vode u jezeru je na 354 metra nadmorske visine što je optimum za ovo doba godine. I on se, objašnjava Mitrović, kompjuterski reguliše u zavisnosti od hidrometerološke situacije, pošto brana ima svoju meteorološku stanicu.

Prva linija odbrane od poplava

Na taj način, “Rovni” su praktično prva linija odbrane od katastrofalnih poplava u kolubarskom slivu i da je brana bila u upotrebi proleća 2014. godine, kataklizma ne bi pogodila ni Valjevo ni Obrenovac.

– Primer za to su obilne kiše u oktobru ove godine, kada se nivo jezera podigao za 48 centimetara, ali je brana zato zadržala 1,5 miliona kubika vode i sprečila da se izlije prvo Jablanica, a potom i Kolubara. Jezero može da se napuni do kote 360 na kojoj se nalazi prelivni šaht, ali to bi se dogodilo samo u slučaju nezamislive količine kiše, daleko veće nego one koja je prozrokovala poplave pre tri godine – priča Mitrović.
Ispod tela brane, u koju je ugrađeno više od dva miliona kubika materijala, nalazi se betonski propust sa tri cevna otvora. Iz onog najmanjeg stalno izlazi 200 litara iz sekundi, kako bi se Jablanica održava na biološkom minimumu.

Srednji će u persepktivi koristiti da iz njega voda putuje do Termoelektrane “Kolubara B” u Kaleniću i hladi njene turbine, a najveći za pražnjenje brane. I njegov ventil se pokreće na dugme, a količina i sila vode koja iz te cevčuge izleti pod ogromnim pritiskom, kako nam je demonstrirano, podseća na super jaki tuš – uvećan milijardu puta!

image – U smislu odbrane, od brane nizvodno sve do Lajkovca smo instalirali novi sistem osmatranja i obaveštavanja, sa novim sirenama i komunikacionim vezama. Brana ima i svoje seizmograf koji registruje svako pomeranje tla, seizmološke sonde na tri lokacije su povezane sa sistemom republičkog Seizmološkog zavoda. Tako da apsolutno bezbedno i to na dugme ispunjava svoja dva osnovna cilja – da obezbedi vodu i da spreči poplave – zaključuje Mitrović.

“Rovni” će godišnje isporučivati 30 miliona kubika pitke vode za Valjevo, Mionicu, Lajkovac, Ub i Lazarevac, a studije izvodljivosti da se na ovaj hidrosistem priključe i Koceljeva i Ljig su u završnoj fazi.
Tekst i foto: P.Vujanac/Blic

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.