Izgradnja deponije Kalenić već dugi niz godina tapka u mestu. Novi direktor Eko Tamnave Zoran Petrović kaže da su do sada iscrpeni svi domaći stručnjaci , a uključeni su i strani. „Mnogi su davali mišljenja i radili dokumentaciju , a da nisu ni znali gde se deponija nalazi”, kaže Petrović.
Spora realizacija ono je što karakteriše regionalni projekat 11 opština , depooniju Kalenić.
Projekat je dobio saglasnost RS 2014 kao projekat od državnog značaja i uradjena je kompletna tehnička dokumentacija. „Zašto smo tu gde jesmo ne bih ulazio u detalje, ali u periodu od 2012. godine stručnjaci i ekspert su napravili takav problem da je projekat i morao da ide sporo“, kaže Petrović.
Imovinski odnosi koji su takodje bili sporni sada su rešeni i 40ha je u vlasništvu Eko Tamnave , ali novo mišljenje i problem kažu da je neophodno da se deponija pomeri levo ili desno u dužini od 100 metara.“Ako bi se postupilo po tom projektu ogromni su troškovi, rekli su da je greh veliki štoje basen Kolubare je izvršio eksploataciju uglja na tom lokalitetu, a zapravo time je olakšano formiranje ćelije, ali je to protumačeno kao loše i da to treba nasipati. Sada se došlo do projekta za gradjevinsku dozvolu.Uvek su postojali neki dodatni razlozi kao što je hidrodinamička studija koja je uradjena nakon poplave. Dbijeno je pozitivno mišljenje to nije bilo dovoljno pa su tražili dodatne informacije i tu je tražđena studija o podzemnim i površinskim vodama. Podzemne da razumem , ali površinske? Jer ako bi se došlo do te kote 110 koja je sporna, recimo Valjeva ne bi ni bilo, bilo bi pod vodom“, navodi Petrović.
Problematika podzemnih voda zasniva se na mišljenju da ako Kolubara vrši eksploataciju na koti 10 , a telo deponije na koti 75 onda je cela deponija ugrožena, Petrović navodi da je cela Holandija je u depresiji i da to nikom ne pretswtavlja problem.“Ipak oni su predložili nekih pet bunara i na kraju kad smo iscrpeli sve domaće stručnjake i prešli smo na inostrane. Ekipa iz Švedske je trebalo da uradi zaštitu od podzemnih voda, ali do dan danas mi nismo dobili mišljenje i tumačenje šta i kako. Poslednji problem i zastoja je bila smena prethodnog direktora i ja sam postavljen. Tog dana kada sam postavljen ja sam pozvan u ministarstvo da mi kažu da projekat nije validan i da mora da se traži neka nova lokacija , samo ne znam gde.Na kraju glavni problem je što taj lokalitet od ovih stručnjaka nisu ni znali gde se to nalazi, dali mišljenje i studije , a nisu znali gde je to. Ja kada sam ponudio u ministarstvu da dodju i vide oni su se iznenadili da je to uopšte ta lokacija“, navodi Petrović.
Ipak 13 aprila ove godine potpisan je novi Memorandum sa predstavnicima opština i ministarstva o daljem nastavku radova.“Uvek je ovaj projekat bio na začelju , iznenadjenje je da je državni sekretar sada bio prisutan, to ranije nije bio slučaj. Regionalno preduzeće i opštine i Grad Valjevo svi su učinili sve što se može. Svi imaju pozitivno mišljenje. Precizirali smo dinamički plan radova medju kojima je i pristupna saobraćajnica, gradjevinska dozvola“, kaže Zoran Petrović novi direktor Eko Tamnave.
Na okruglom stolu vezanom za zaštitu životne sredine zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je rekao da je upoznat sa problemima koji su pratili realizaciju projekta deponije.“ „Učestvovo sam u pribavljanju projekta 2012. godine, ali je to neko vratio unazad. Valjevo mora rešiti problem deponije jer samo zahvaljujući razumevanju gradjana mi nemamo proteste i probleme. Ne treba zaboraviti da je i reka Kolubara ugrožena tom deponijom što zasuta može napraviti ozbiljne probleme“, kaže Jeremić.