Pruga Valjevo Loznica nije zaboravljena

imagePrilikom posete Valjevu ministarska Zorana Mihajlović izjavila da pruga Valjevo -Loznica nije zaboravljena I izrazila nadu da će Vlada Srbije u narednih godinu dana imati način kako da je nastavi.

Rekonstrukcija deonice pruge od Resnika do Valjeva ponovo je otvorila pitanje nekadašnje izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Iako je Valjevo postalo jasno da od pruge neće biti ništa onda kada ona nije bila predvidjena u ruskom kreditu i sredstva preusmerena na prugu od Stare Pazove ka Novom Sadu, ministarska Zorana Mihajlović ponovo je oživela priču rekavši da pruga nije izbrisana i sklonjena.
“Tu je postojao problem dokumentacije. Sada Imamo projekat i tehničku dokumentaciju i nadam se da ćemo u narednih godinu dana imati način kako da je radimo. U prioritetu su nam bile deonice Koridora 10 i ono što je najkrtitičnije, ali ta pruga nije prepuštena zaboravu – objasnila je Zorana Mihajlović, potrpredsednica Vlade i ministar infrastruketure , saobraćaja i gradjevine.
Potencijal ove pruge nekada je bio veliki i kako je tada najavljeno potpuno opravdan. Dok jedni tvrde da pruga više nije opravdana drugi pak tvrde da bi njeno postojanje omogućilo mnogo više od povezivanja dva grada već i lakši brži i ekonomičniji kontakt sa Bosnom i Hercegovinom. Zanimljivo je da je svojevremeno prilikom posete ambasadora BiH Lazara Mirkića Valjevu on upravo govorio o velikom projektu povezivanja Sarajeva sa drugim delovima Srbije pri čemu je takodje pomenuo i železnički saobraćaj.
Svima je već odavno poznato da prugu Valjevo Loznica nazivaju i ratnom prugom zbog činjenice daje svaki početak radova na njoj pratio neki od ratova.
Izgradnja je počela 1914. godine, uoči Prvog svetskog rata, kada je francuskom investitoru dodeljena koncesija za izgradnju. Četvrt veka gradilište je bilo napušteno, a novi pokušaj je usledio početkom 1941. godine. Novi rat i novi prekid. Sredinom ’70-ih godina urađen je novi projekat i određena druga trasa pruge za Loznicu. Socijalisti su prugu kao „kapitalnu investiciju” počeli da grade početkom 1990. godine, ali su radovi po treći put prekinuti zbog izbijanja građanskog rata u SFRJ. Najviše je urađeno tokom 1998. godine, kada su izgrađeni objekti koji se smatraju najtežim na delu trase do Osečine. Tunel Trifković, dug 1,7 kilometara, u Valjevskoj Kamenici je završen, tuneli Popare (1.991 m) i Jovanja (1.600 m) su većim delom probijeni, izgrađen je i most preko Gradca u Valjevu, položen je i kolosek od železničke stanice u Valjevu do mosta na Kolubari. Bombardsovanje 1999. godine zaustavilo je radove.
Od referenci koje su još odavno objavljene mogu se pronaći sledeće:
Pruga Valjevo—Loznica duga je 68,1 km, a do spoja sa prugom Šabac—Zvornik u stanici Lipnica (4,8 km severno od Loznice) 66,5 km. Na trasi ima 19 tunela ukupne duzne 9759 m, odnosno 15 % pruge je u tunelima. Najduži tuneli su:
Popare (1991 m, delimično probijen)
Trifkovic (1719 m, u potpunosti završen)
Jovanja (1.600 m, delimično probijen).
Na trasi se nalazi 69 mostova, od kojih je 57 železnickih i 15 drumskih. Kompletno je završeno oko 300 metara pruge od stanice Valjevska Kamenica do ulaza u tunel Trifković. Veće stanice su:Valjevo, Pričević, Valjevska Kamenica, Osečina, Mojković (kod Bele Crkve), Draginac, Lipnica, Loznica.
Pruga je projektovana za brzine vozova od 120 km/h i osovinsko opterećenje od 22,5 t. Proračunska vrednost radova bila je 250 miliona američkih dolara, a do sada je u projekat uloženo oko 50 miliona dolara. Put roba iz Bosne i Hercegovine ka Makedoniji i Bliskom istoku smanjuje za 190 km ,a za južnu i jugoistočnu Srbiju za 160 km, za Bar 170 km, Kraljevo 140, a za Stalać 60 km. Procene su da će se godišnje prevoziti oko četiri miliona tona robe i milion putnika.
S.V.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.