Obeležen respektabilan jubilej

imageSvečana akademija povodom 150 godina postojanja valjevske bolnice je održana u velikoj sali Centra za kulturu Valjevo. Prisutnima su se obratili predstavnik Ministarstva zdravlja Republike Srbije, državni sekretar, dr Ferenc Vicko, predsednik Srpskog lekarskog društva akademik prof. dr Radoje Čolović, gradonačelnik dr Slobodan Gvozdenović i direktor Opšte bolnice Valjevo dr Zoran Đurić.

U uvodnom obraćanju direktor OB valjevo je naglasio da je velika čast ali i obaveza biti na čelu ustanove koja obeležava vek i po postojanja.
-Od momenta formiranja, daleke 1867 godine valjevska bolnica je sinonim za humanost, nesebičnost i požrtvovanost. Prisetimo se samo vremena I svetskog rata kada je na području valjevskog okruga boravio veliki broj vojnika ali i izbeglih civila zbog blizine fronta. Tada je zbog ranjenika i epidemije tifusa ceo grad pretvoren u bolnicu i ušao je u istoriju kao nesvakidašnji primer zalaganja jednog grada , njegovog stanovništva i malobrojnog medicinskog osoblja za nešto najvrednije, za ljudske živote. I pored visoko plaćene cene grad je nastavio da živi kao i njegova bolnica.Neposredno pred II svetski rat, 1939.godine izgrađen je prvi objekat na sadašnjem placu valjevske bolnice, posle rata nazvan ruska bolnica jer je korišćen za lečenje ranjenika, a od 1954. godine je u tom objektu zaživela naša bolnica. Od tada pa evo sve do današnjeg dana na ovom placu je izgrađena kompletna bolnička infrastruktura i objekti. Danas Opšta bolnica Valjevo predstavlja modernu, savremeno opremljenju zdravstvenu ustanovu sa oko 1300 zaposlenih, od čegaje 220 lekara i 740 medicinskih sestara. U njoj rade doktori nauka, subspecijalisti, specijalisti, primarijusi. Otvoreni smo i za eminentne konsultante sa naših klinika. Zahvaljujući strućnosti, predanom radu i angažovanjukadranašabolnica se približila u mnogim sferama ustanovama tercijalnog nivoa.Posedujemo Aparat za komjuterizovanu tomografiju, Aparat za magnetnu rezonancu kao i niz drugih dijagnostičkih aparata. U našoj ustanovi već 5 godina radi odsek za potpomognutu biomedicinsku oplodnju sa zavidnim rezultatima.Laparoskopska hirurgija krupnim koracima grabi da budelider, akovećnije,međuzdravstvenimustanovama u Srbiji. Ortopedija u stopu prati operativne metode sa matične klinike. Angiosala je primer koliko požrtvovan i stručan kadar može da doprinese ugledu jedne ustanove. I da ne nabrajamo,svaka služba bar u nekomdelustremikavišemnivou rada i rezultata. U ovoj godini uz odobrenje Ministarstva zdravlja zaposlili smo 11 lekara, 4 više medicinske sestre i 14 medicinskih sestara. Na specijalizaciju je upućeno 8 lekara a 5 lekara na subspecijalizaciju. Nabavljeno je više medicinskih aparata novcem opredeljenimodministarstvazdravlja.Ljudi dobre voljei velikog srca su nam omogućili da nabavimo još neke aparate a i da rekonstruišemo pojedina odeljenja na čemu im se zahvaljujemo.Šta donosi sutra? Uradiće se rekosntrukcija svih objekata valjevske bolnice uz pomoć Vlade Republike Srbije , ministarstva zdravlja i grada Valjeva. Stvoriće se mnogo bolji uslovi za rad medicinskog osoblja ali i za smeštaj i lečenje bolesnika.U planu je zanavljanje i nabavka nove medicinske opreme u skladu sa savremenim tokovima medicine. Ali pre svega trudićemo se da zadržimo mlade lekare u našoj ustanovi, da im omogućimo da da se stručno usavršavaju, da uz starije kolege stiču iskustvo i budu oslonac budućeg razvoja bolnice i da nastave svetlu tradiciju ustanove koja danas obeležava 150 godina postojanja. Svi zajedno možemo mnogo bolje, jer ovo je naša bolnica, našu bolnicu čine ljudi i neka tako i ostane u budućnosti – rekao je dr Đurić, izražavajući veliku zahvalnost svima koji doprinose radu ustanove.

image Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović je povodom velikog jubileja velike ustanove podsetio da smo veliku humanost po kojoj je valjevska bolnica u vreme Prvog svetskog rata ostala upamćena svi mogli da osetimo čitajući “Vreme smrti”, naš “Rat i mir” od Dobrice Ćosića.
-Valjevska bolnica je mnogo više od toga. Valjevska bolnica je sve ono što danas uspešno radi u ovoj ustanovi, ali i svi oni lekari koji su uspešno obeležili Medicinski fakultet u Beogradu. Ovo vreme koje je sada pred nama i u kome se nalazimo, ne trpi sporost i nijansiranost. Jednostavno, ovo je vreme u kome svaka dugačka rasprava nije demokratija. Moramo brzo raditi pre svega na onim projektima koji se tiču rekonstrukcije bolnice, a koje je Vlada Republike Srbije i sam predsednik Republike žele da podrže. Valjevska bolnica je posle Prvog svetskog rata bila ustanova velikog značaja. Na njenom čelu se nalazio dr Vladimir Popović, kao prvi upravnik bolnice posle rata je obavio preko 20 hiljada operacija. Taj čovek je nosilac najviših priznanja iz ratova, ali je na žalost doživeo tragičnu sudbinu. Nakon rata na čelo valjevske bolnice dolazi Dr Vlajko Đurović koji je osim doprinosa razvoju zdravstva, osnivač Medicinske škole u Valjevu i mislim da svakako jedna ulica u gradu može da ponese njegovo ime. Vreme koje je pred nama je vreme velikih izazova i siguran sam da ćemo u narednom periodu svakako od Kancelarije za javna ulaganja povući sredstva za rekonstrukciju valjevske bolnice – rekao je gradonačelnik prilikom obraćanja na akademiji povodom jubileja.
Akademik prof. dr radoje Čolović predsednik Srpskog lekarskog društva je čestitajući 150 rada valjevske bolnice podsetio da je kada je formirana bolnica ona bila jedna od ukupno 20 stacionarnih bolnica u Srbiji ili vojnih ili civilnih. Početkom 20 veka u Valjevu je formirana i vojna bolnica i na čelu hirurškog dela stajao je dr Jordan Stajić. U svom obraćanju akademik prof. dr Čolović je dao podsećanje i na dr Jovana Mijuškovića koji je u Valjevu uspešno izveo operaciju na povredi srca, daleke 1932. godine, ali na žalost ga nije zaobišao fanatizam te je 1945. streljan. Prof. dr Čolović je svoja prva sećanja o Valjevskoj bolnici datirao iz 1971. godine kada je od svojih šefova slušao veoma afirmativne priče o dr Đuroviću.
-Kasnije sam imao zadovoljstvo da upoynajem kolege iy Valjeva koje veoma cenim. Na neki način sam bio spoljni posmatrač rasta valjevske bolnice, njenog građevinskog i kadrovskog porasta. Valjevo je pokazatelj da je uvek imalo određene vizionare i ljude koji mogu da gledaju unapred. Očigledno je da je valjevska bolnica prerasla regionalnu i da se po mnogome primakla tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Imam nadu da u doglednoj budućnosti ovde može nastati i nešto više od jedne regionalne bolnice. I Grad Valjevo i rukovodstvo bolnice imaju lekare i osoblje kojim s emogu ponositi – rekao je prof. dr Čolović koji je ovom prilikom pohvalio i rad Podružnice SLD Valjevo.
Državni sekretar dr Ferenc Vicko ispred Ministarstva zdravlja čestitao je respektabilan jubilej i napomenuo šta su sve Ministarstvo, Vlada RS i valjevska bolnica zajedničkim zalaganjem doneli pre svega pacijentima.
-Doneli smo jedno zdravstvo koje je po indeksu iz 2014. bilo na neslavnom predzadnjem mestu, a sada smo skočili dovoljno da prqaktično predstavljamo lidera u Evropi i protekle godine smo se našli na 24 mestu, ispred zemalja iz regiona, ali i članica EU. Pružamo jednu zdravstvenu zaštitu koja je na zavidnom nivou, a očekujemo da krajem januara kada izađe nova lista budemo na još nekom mestu iznad. ono što je pominjano, da ćemo dovesti veliku izgradnju u Valjevo, to se odnosi na celu Srbiju, biće uloženo oko dve milijarde eura. Ne samo bolnica, već će i Grad biti nosilac tog posla koji ćemo zajednički raditi. Sve zgrade bi trebalo da imaju dobru energetsku kartu, da budu sređene kako spolja tako i iznutra, pa sve do solarnih kolektora na krovovima. Neće biti ulaganja samo u zgradu, već i u opremu, tako da ono što želi Vlada RS i Ministarstvo zdravlja je da kada se to sve završi da će ti objekti najmanje deset narednih godina služiti svojoj svrsi, a da će radni prostor biti za uživanje i rad. Nadam se da će i to biti mali dodatak da mlade zadržimo u Srbiji, pružajući im dobro radno okruženje i mogućnost za dalje radno unapređenje – rekao je dr Ferenc Vicko, dodajući da naša težnja treba da bude da naše usluge prema pacijentima svuda budu na visokom nivou i imaju svetski standard bez obzira da li je u pitanju dom zdravlja ili tercijarna specijalna ustanova.
– Nama su glavni cilj naši pacijenti i samim tim ono što planiramo to je da promenimo način finansiranja zdravstva, d abolnica ne bude plaćena prema broju zaposlenih i prema broju postelja, već prema uslugama i prema kvalitetu pruženih usluga. Prvi put merićemo ishod onoga što radimo i bićemo nagrađivani prema onome što radimo. Mislim da će to biti dobra motivacija za sve nas i ono što radimo – zaključio je dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Akademiju, su izvođenjem himne, otvorili lekari, članovi hor, doktorke Svetlana Marković, Gordana Jovanović i Jelena Radovanović i doktori Branko Glišić, Vladimir Obradović i Vladimir Ranković. U programu su još učestvovali Gradski hor Abrašević, Milan Đurđević i vokalne solistkinje grupe „Neverne bebe“, glumci Katarina Vićentijević i Branko Antonić i tenor Marko Tomić. U holu Centra za kulturu otvorena je izložba „Dve istoriografske skice o nastanku i razvoju valjevske okružne bolnice“ autora dr Vladimira Krivošejeva.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.