Zagovaranje za kreiranje i primenu Lokalnog međusektorskog protokola o saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, je projekat koji je pokrenulo Užice, a medju gradovima učesnicima je i Valjevo. Udruženje Naši snovi je koordinator kampanje, a Valjevo je jedna od 20 opština u Srbiji, gde se sprovodi kampanja i gde se očekuje usvajanje,unapređenje lokalnog međusektorskog protokola.
Užički centar za prava deteta realizuje projekat Zagovaranje za primenu protokola za zaštitu dece od nasilja pod sloganom: “Život bez nasilja – za svako dete! Udruženi u zaštiti dece od nasilja!”, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije i UNICEF-om, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Osnovni cilj projekta jeste usvajanje ili unapređenje postojećih lokalnih međusektorskih protokola o saradnji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ciljanim opštinama: Užice, Čajetina, Bačka Palanka, Pančevo, Sombor, Inđija, Irig, Valjevo, Čajetina, Majdanpek, Bor, Požarevac, Ćuprija, Varvarin, Ćićevac, Aleksandrovac, Prokuplje, Bela Palanka, Pirot, Bujanovac, Vranje.
Udruženje Naši snovi je koordinator kampanje, a Valjevo je jedna od 20 opština u Srbiji, gde se sprovodi kampanja i gde se očekuje usvajanje/unapređenje lokalnog međusektorskog protokola.
Opšti okvir za realizaciju projekta je Konvencija o pravima deteta, Nacionalni plan akcije za decu NPA (2005-2015), Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005), Posebni, sektorski protokoli (2006-2009), Lokalni protokoli/sporazumi o intersektorskoj saradnji na lokalnom nivou u ostvarivanju zaštite dece.
Razlozi za usvajanje lokalnih međusektorskih protokola nalaze se u sledećim uočenim problemima: mali broj otkrivenih slučajeva nasilja, nedovoljna informisanost lokalnih partnera i nepostojanje precizno definisanih načina razmene informacija, važnih za postupanje, nedovoljno poznavanje uloga, nadležnosti, kapaciteta i ograničenja drugih sistema, odsustvo koordinacije lokalnih partnera i formalizovana primena zajedničkih procedura, nepostojanje zajedničke evaluacije preduzetih akcija i mera, nepostojanje jedinstvene baze podataka, neracionalno korišćenje resursa (ljudskih i materijalnih), različito shvatanje profesionalaca šta sve jeste nasilje. Usvojeni lokalni međusektorski protokoli treba da doprinesu stvaranju efikasnog, operativnog tima za unapređenje zaštite dece koja trpe nasilje (žrtava); povećanju broja otkrivenih slučajeva nasilja; povećanju broja procesuiranih nasilnika; formiranju jedinstvene funkcionalne baze podataka.
Usvajanje protokola ili unapređenje postojećih protokola vršiće se na osnovu uočenih problema i smernica istraživanja, rađenog 2016. godine u Srbiji, a koje se nalaze na sajtu:
http://mapa.zadecu.org/wp-content/uploads/2017/01/Analiza-lokalnih-sporazuma-za-zastitu-dece-od-nasilja-1.pdf
http://mapa.zadecu.org/wp-content/uploads/2017/01/Smernice-za-unapredjenje-medjusektorske-saradnje-na-zastiti-dece.pdf
http://mapa.zadecu.org/
Uočeni problemi postojećih lokalnih protokola su: Postoji veoma mali broj lokalnih protokola, u kojima je zaštita dece kao žrtava nasilja u primarnom fokusu – takvih je svega 9 od 134 prikupljena lokalna sporazuma. Zaštita dece od nasilja nije eksplicitno navedena u okviru ciljeva lokalnih protokola. Izloženost dece zlostavljanju i zanemarivanju posmatra se prvenstveno u kontekstu porodice. U postojećim lokalnim protokolima o deci najčešće se govori kao o relativno homogenoj grupi. Svi relevantni akteri nisu uvek potpisnici lokalnih sporazuma/protokola za zaštitu od nasilja. Organizacije civilnog društva i mediji su najmanje zastupljeni kao potpisnici protokola; vaspitno-obrazovne ustanove su, takođe u manjem broju, potpisnice lokalnih protokola. U 98 od 134 analizirana protokola jasno je definisano ko predsedava koordinacionim telom. U 58 analiziranih lokalnih protokola, jasno se navodi obaveza određivanja kontakt osobe, a u 124 analizirana protokola jasno su definisane uloge svakog aktera/potpisnika. Koordinacija rada u postupcima otkrivanja i prijavljivanja sumnji na nasilje nije precizno definisana u svim protokolima, obuhvaćenim analizom (u 126 jeste). Postoji neusaglašen sistem evidentiranja nasilja u okviru različitih sektora u sistemu zaštite. Ne postoji redovno izveštavanje javnosti o primeni protokola. Akteri, u čijoj je nadležnosti raspolaganje informacijama o međusektorskoj saradnji u oblasti zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja, vrlo često ne raspolažu tačnim informacijama.
Vamedia je jedan od učesnika u realizaciji projekta u Valjevu.