Verovali ili ne stadioni kojima Valjevo raspolaže izgradjeni su još pre Drugog svetskog rata. Stadion Budućnosti obeležiće za par godina i 100 godina postojanja. Za to vreme Valjevo jedva da je uspelo da ih održi.
Valjevo ima dva stadiona, Krušikov I stadion Budućnosti. Stadion Krušik izgradjen je 1939. godine i dimenzija 104 X 76m. Ovaj stadion godinama je pored održavanja fudbalskih utakmica bio i mesto za velike koncerte, a na njemu se svojevremeno održavao i slet i sva druga veća sportska takmičenja. Mnogi Valjevci još pamte koncert Lepe Brene na ovom stadionu šzto je bio pravi i vrhunski doživljaj za sve u to vreme. Ovaj stadion izgradio je Krušik i vlasništvo je ove kompanije.
Ipak stariji od njega je stadion na Pećini , stadion Budućnosti koji je po dostupnim podacima izgrađen, 1920. god , samo godinu dana nakon osnivanja istoimenog kluba. Ovaj stadion Valjevcima je pored fudbalslih utakmica bio takodje mesto okupljanja naročito u vreme prvomajskih praznika, a na njemu je veliki koncert održao i Zdravko Čolić. Ipak velikih ulaganja svih ovih godina i nije bilo. U žižu javnosti dospeo je posebno 2014. godine kada je poplava urušila deo obale reke , poplavila teren , devastirala ogradu i svlačionice . Za sanaciju terena ministarstvo sporta je izdvojilo 3 miliona dinara, a ozbiljnim sredstvima učestvovao je i grad kroz UFK Valis.
“To je tačno i nažlost već dugo govorimo o proširenju tribina i njihovom natkrivanju. Plan je i namera da tribine pokrijemo i uradimo rasvetu. Procene su da bi taj posao mogao da košta oko 50 miliona dinara, a da ako je moguće ispregovaramo i učešće ministarstva sporta u tom projektu. Na žalost procedure i sam zakon su takve da traže dosta vremena za najpre idejno pa potom projektno rešenje i naravno niz pratećih dozvola koje je potrebno pribaviti da bi se nešto uradilo. Grad je preuzeo na sebe za sada obavezu projektne dokumentacije što je i osnovni preduslov da bismo išta mogli da radimo po tom pitanju”, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Valjevo dakle muku muči da očuva ono što je izgradjeno skoro pre sto godina, a u medjuvremenu uradjeno je nekoliko manjih stadiona odnosno terena čija namena može biti višestruka. Veliki stadion ozbiljne aritektonske strukture za Valjevo je gotovo nemoguć. “ Vreme tih velikih projekata je izgleda ostalo iza nas , pogledajte šta se dogodilo sa Halom sportova koja nam je preko potrebna , ali su se vremena promenila i sada država odlučuje da li je nekom negde nešto potrebno. Ima li nacionalni značaj, broj korisnika itd. Za Halu su rekli da je megalomanska recino, sećate se toga? Mi znamo šta nam je potrebno , ali sami ne možemo da isfinansiramo takve projekte. Zato se i ide na manje i da tim manjim sportskim terenima u svakoj Mesnoj zajednici omogućimo deci i gradjanima da se bave sportom. Oni možda ne mogu dobiti termin na nekom od ova dva terena jer njihovo održavanje mnogo košta , ali u svojoj Mesnoj zajednici mogu i to je poenta, da sport bude svima dostupan”, kaže Jeremić.
U Valjevu više nema onih koji su stadione gradili ili o njihovoj gradnji odlučivali da bi nam odgovorili na dva prosta pitanja – “Da li ste verovali da će se i za sto godina na tom terenu igrati fudbal?” i “ Da li su ta dva stadiona bila megalomanski projekat za tadašnje Valjevo i broj stanovnika?”
S.V.