Vladajući SNS, interes pokazuje samo po pitanju Direkcije za urbanizam, postalo je sasvim jasno. Sve drugo od manje je važnosti. Pomoćnici sigurno dolaze na slikanje.
To su činjenice, a razlog za bavljenje samo ovim pitanjem svakako leži u asfaltu I betonu, odnosno o vidljivim radovima koji bi mogli biti realizovani. Direkcija je do sada uglavnom “zahvatala” više od trećine gradskog budžeta, ali više to na isti način neće moći, jer je došlo do promene Zakona o budžetskom sistemu.
Politički akteri u gradu I vlasti koje su se smenjivale nedvosmilseno su pokazale gradjanima da sve što se radi , radi se preko ovog preduzeća. Planovi I programi Direkcije praktično su slika I prilika vladajuće partije. To je karta za učešće na narednim izborima, ulaznica u skupštinsku salu, ali I zauzimanje ključnih rukovodećih mesta.
Ne bi valjalo, dakle, da se toga domogne neko ko je politički protivnik.
Iako je na konferenciji za novinare zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić rekao da će Direkcija biti deo Uprave, a svi poslovi koje Grad ne može da vrši biće povereni agencijama koje bi na tenderu dobile posao, shodno formiranju komisije nakon ove izjave jasno je da ne postoji dogovor oko ovih rešenja.
Komisija ni nakon četiri sastanka nema konkretan predlog niti rešenje. U medjuvremenu u javnosti se spekulisalo oko mogućnosti da Direkcija preuzme neku komunalnu uslugu, ali nijedna od mogućih zapravo nije rešenje , ili je prihod po tom osnovu jako mali I nedovoljan za broj zaposlenih ili Direkcija nema opremu niti kadar da bi se takvim stvarima bavila. Opremanje mašinama koštalo bi ovaj grad prilično mnogo.
Poštujući zakon pojedini gradovi pogasili su svoje Direkcije I zaposlene preveli u upravu gde su organizovana odeljenja. U Valjevu se čeka poslednji trenutak za donošenje takve odluke.
Kašnjenje ili rešenje mimo Zakona bi moglo da uzorkuje obustavu transfera sredstava sa Republike. Ali I to je očito manje bitno od toga da li se može Direkcija držati pod kontrolom svojih ljudi.
Direkcija koja bi pre svega trebala da bude od koristi gradjanima Valjeva ovako postaje prostor za slikanje I hvalu . Aktuelnog direktora Direkcije Zorana Trifunovića u stopu prate I pomoćnici Miroslav Pimić I Saša Simić . Nijedan ni drugi nisu oni po Zakonu koji odlučuju, savetodavno su telo gradonačelniku I po iznetom mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije nisu funkcioneri. Pri pojavljivanju oni daju izjave koje pokazuju da praktično I ne znaju zašto su tu.
Dilemu je pokušao očito da razreši Simić na poslednjoj takvoj konferenciji rekavši da su tu da bi ispunili zahtev gradonačelnika te I da su jako zadovolji što taj zahtev mogu da ispune. Za 75 000 dinara mesečne zarade bilo bi I neumesno da ne mogu bar da se fotografišu. Iz kog razloga se nisu slikali ispred preduzeća Kolubara I Agrorazvoja koji su u istoj situaciji kao Direkcija, nije poznato, ali se može naslutiti.
Milan Trifunović koji je pored članstva u komisiji I pomoćnik direktora za tehnička pitanja u Direkciji, na pitanje Vamedie kakav stav imaju zaposleni s obzirom da on dolazi iz njihovih redova , odgovorio da njih to ne zanima.
Odavno se moglo čuti pa je postala I javna tajna da pojedinim zaposlenima ne odgovara prelazak u Upravu jer bi im zarade bile daleko niže, čak I do 20 000 dinara niže. Isti iako o sebi govore kao o velikim stručnjacima ne žele očito da pokrenu sopstveni privatni posao već bi da ostanu pri gradskom budžetu. Ne treba zaboraviti da najveće plate od svih javnih preduzeća imaju upravo zaposleni u Direkciji. Osoba sa fakultetom u gradskoj Upravi I osoba sa fakultetom u Direkciji ne mogu se porediti jer je razlika u zaradi mnogo viša u korist zaposlenog u Direkciji.
Kakvo god rešenje da se pronadje svi zaposleni definitivno ne mogu ostati u Direkciji, u medjuvremenu ukoliko je namera da se oni prebace u Upravu bilo bi potrebno da se uradi nova sistematizacija radnih mesta. Ali, ni to nije tema.
Tema je očito politika. A o tome ni reči u Zakonu o izmenama budžetskog sistema nema.
I to je problem jer niko izgleda ne postavlja pitanje “Šta je mogu da uradim za ovaj grad?”, već isključivo: “Šta ovaj grad može da uradi za mene?”
S.V.