“Što ljudi hoće, to i vreme trpi”

imagePre 28 godina poslednji put je na današnji dan izvedena priredba povodom Dana mladosti.Ovaj datum u tadašnjoj Jugoslaviji obeležavao se punih 45 godina.

Rodjendan Josipa Broza Tita ili Dan mladosti dugo je u Jugoslaviji važio za jedan od značajnijih datuma koji su se obeležavali na nekoliko načina . Najpre prolaskom štafete kroz gradove tadašnje države i potom uručivanjem iste Titu na stadionu JNA uz prigodan program u kome su učestvovale hiljade omladinaca i omladinki. Popularni slet pripreman je mesecima ranije , a u7češće u njemu smatralo se ne samo obavezom već i odredjenom dužnošću prema Titu i Jugoslaviji. Stariji Valjevci pamte sate i dane uvežbavanja jer je kako kažu greška bila nedopustiva.
Slobodno se može reći da je na ovaj dan u jednom trenutku cela zemlja bila zaustavjena i isred malih ekrana kako bi se pogledala svečanost i dodela štafete.
Već samo nošenje štafete bila je privilegija samo uspešnih i ostvarenih ljudi pa se mogućnost da se štafeta nosi davala samo onima koji su zaista ostvarili uspeh.
Štafeta je išla iz ruke u ruku kao simbol povezanosti naroda , bratstva i jedinstva, a u gradovima kroz koje je prolazila organizovan je doček iste bez obzira na vremenske prilike.
Iako je Tito zapravo rodjen 7.maja, a kao zvaničan datum rodjenja prihvaćen 25.maj ta činjenica nikada se nije dovodila u pitanje niti je bila tema bilo kakvih razgovora.

image Istorijsski gledano Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, taj događaj proglašen je za „Dan mladosti“.
Sledeće godine, 1988, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti. 1989. godine SSOJ je ukinuo ovu, nekada popularnu, priredbu.
Ma kakva mišljenja o ovoj svetkovini bila u istoriji će ovi podaci ostati zabeleženi. Objasniti mladjim generacijama raspoloženje i atmosferu u narodu tog dana sada je gotovo nemoguće.
Ma kakva razmišljanja bila na ovu temu ne treba zaboraviti da je ovaj praznik bio jedinstven po činjenici da je slavio budućnost i mladost kojoj ta budućnost ostaje. Srbija sada ima praznike za koje mnogi i ne znaju zašto se svetkuju , a sinonim za njih postao je neradni dan u javnom sektoru. Sa ove dve činjenice jasno je da smo praznike najpre zbog velike promenljivosti skloni da i sami omalovažimo. Ako neko misli da je sam Tito odredio ovakav način proslave istorija će ga demantovati jer to su pre svega bili ljudi tog vremena,a što bi Njegoš rekao:”Što ljudi hoće to i vreme trpi”.

S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.