„Srbijanka” naša nasušna potreba

imageVrlo je moguće da za sledeću sezonu maline u Valjevu za razliku od prošle godine proradi neka od hladnjača u izgradnji. Grad će pokušati da od Vlade Srbije dobije pravo korišćenja Srbijanke dok su u toku susdski sporovi.

Skupština grada svojevremeno je dala zeleno svetlo za izgradnju dve hladnjače nadoak grada kako bi valjevski proizvodjači maline svoj proizvod predavali ovdašnjim hladnjačarima . U toku prošle sezone otkup je vršila hladnjača iz Koceljeve i „Eliksir“ iz Šapca.
Samo postojanje hladnjača dobar je predznak za razvoj ove proizvvodnje , ali neminovno se priča iznova vraća na „Srbijanku“ koja je svojevremeno proizvodila nekoliko brendova valjevskog kraja upravo crpeći resurse valjevskih poljoprivrednih proizvodjača.
Srbijanka je već godinama na sudu gde se vodi desetak sporova oko njene imovine , vlasništva zemlje . Ona je tako postala deo crne statistike valjevskih privatizacija . U aprilu 2007. godine kupila ju je upravo iz privatizacije bugarska kompanija „Medija svjat“ koja je očito bila zainteresovana ne za proizvodnju već rasparčavanje i prodaju fabrike . Da se od samog početka mogao naslutiti rdjav kraj bilo je vidljivo u trenutku kada je sva kupljena imovina preneta na preduzeće „Nova Srbijanka“ koja nije pravni sledbenik Srbijanke.
Pored priče o propaloj privatizaciji svakako javnosti najinteresantnija priča bila je u vezi imovine zemljišta ove fabrike.Ugovorom i aneksima o kupoprodaji Društvenog preduzeća „Srbijanka“, između Agencije za privatizaciju i bugarske kompanije „Medija svjat“, te rešenjem tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu iz decembra 2007. godine nezakonito je prodato i otuđeno građevinsko zemljište sa infrastrukturom u krugu fabrike, bila je informacija koja se pojavila svojevremeno u javnosti .Za policiju je navodno bio sporan i ugovor o otuđenju imovine privatizovane “Nove Srbijanke” što se takođe istraživalo zbog neplaćenog “poreza na apsolutna prava”.
Odbor poverilaca DP Srbijanka tvrdio je, međutim, da je “s obzirom na to da zemljište (tog industrijsko-prehrambenog kombinata) ima karakter državne svojine na 80,65 odsto, odnosno društvene svojine na 19,5 odsto ono (zemljište) moralo je biti procenjeno, oglašeno za prodaju i naplaćeno po tržišnoj ceni i uknjiženo kao korisničko, a ne vlasničko pravo, što u konkretnom slučaju nije učinjeno”. Ukazano je i na propuste Agencije za privatizaciju, koja je sklapala kupoprodajni ugovor i dva aneksa o prodaji DP Srbijanka kompaniji Medija svjat iz Sofije, kao i tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu, koji je 20. decembra 2007. doneo rešenje o uknjižbi prava vlasništva nad spornom imovinom. Iz Nove Srbijanke “sve zainteresovane” upućivali su na Agenciju za privatizaciju u Beogradu, te Osnovni sud i Službu za katastar nepokretnosti u Valjevu kao nadležne državne organe kod kojih se može proveriti “bilo kakva sumnja u nezakonitost celog posla”.
Imovina Nove Srbijanke je rasprodata, čak i zemljište, “što nije dozvoljeno po propisima Srbije”, koje je preneto u zemljišnim knjigama, tvrdili su upućeni. Oprema od prohroma i bakra prodata je na otpadima kao sekundarna sirovina.A gubitak “Nove Srbijanke” na kraju 2010. iznosio je preko milijardu dinara.
Od Agencije za privatizaciju Odbor poverilaca tražilo se da se poništi uknjižba zemljišta nekadašnje „Srbijanke“ u vlasništvo „Medija svjata“, ali ni to nije učinjeno .Stečajni upravnik, u tom trenutku Agencija za privatizaciju, to i nije želela da učini, jer ni Agrobanci, na primer, kao najvećem poveriocu, koja je potraživala 1,1 milijardu dinara, odnosno više od 60 odsto stečajne mase „Srbijanke“, prijavljeno potraživanje nije ni priznato, pa je u toku bio spor.
Pre prenosa zemljišta u svoje vlasništvo, vlasnici „Nove Srbijanke“ su demontirali proizvodne linije i delove hladnjače, te ih prodali u – staro gvožđe. U martu 2012.godine, valjevska policija je uhapsila Antona Valjova, direktora „Nove Srbijanke, koji ima dvojno državljanstvo, Rusije i Bugarske, osumnjičenog da je iako je znao da je firma postala nesposobna za plaćanje poreza, njenu imovinu prodao bugarskoj kompaniji „Nju ekspres finans“ za oko dva i po miliona evra. Time su poverioci oštećeni za više od 93 miliona evra. Posle ukidanja pritvora Valujev je napustio Srbiju.
Gradsko rukovodstvo je u nekoliko navrata pokušavalo da pomogne zaposlenima u “Novoj Srbijanki”, koji su štrajkovali nekoliko puta, ali bugarski poslodavci nisu poštovali ni obećanja data radnicima, ni ugovore o prevazilaženju teškoća potpisivane sa valjevskim čelnicima. Poslednji put bilo je to u aprilu 2011, kada je iz budžeta izdvojeno 200.000 dinara da bi se iz hladnjače te firme u kafileriju odnelo 70-80 tona pokvarene piletine, koja je bila “potencijalna ekološka bomba”. Intervenisano je i u slučajevima kvarova na instalacijama za amonijak u uređajima za hlađenje, opet da grad ne bi bio u opasnosti.
Sada će grad pokušati da Srbijanku dobije na korišćenje kako bi njene pogone koristili Česi koji su izrazili interesovanje za otkup i preradu maline i šljive .
Da li će država imati razuevanja ostaje da se vidi.

S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.