Brojna pitanja vezana za poslovanje biznismena Vidoja Vujića nikada nisu dobila svoje odgovore . Javnost je malo po malo I zaboravila neka od njih , ali pojedini slučajevi itekako potkrepljuju tvrdnju pojedinih da je ovaj biznismen zahvaljujući političkim vezama ostvario bogatstvo.
Sada već daleke 2006. godine eksplozija u vojnom magacinu u Paraćinu napravila je ogromnu štetu u dva grada Paraćinu I Ćupriji . Na sve strane bilo je polupanih prozora , a u vestima o eksploziji retko gde se mogla čuti vest da je stolarija zamenjena takvom brzinom da bi nam I mnogo razvijenije zemlje na toj sanaciji pozavidele. Neki bi rekli da je slučaj hteo da je preduzeće “Vujić Valjevo” odmah intervenisalo . Za samo nekoliko dana u dva grada ovo preduzeće zamenilo je stolariju na svim školama I ispostavilo račun od 160 miliona, a ministarstvo za ovaj posao kakao je tada rečemno opredelilo samo 30.
U tom trenutku predsednik Štaba za elementarne nepogode Miodrag Mitrović u Ćupriji objasnio je da je sve išlo u vrlo brzom postupku zamene , ali da mu nije poznato kako je preduzeće “Vujić” iz Valjeva takvom brzinom stiglo u grad niti ko je zapravo izabrao ovo preduzeće. U datim izjavama Mitrović je objašnjavao da je firma Hemos , koja je iz Ćuprije, dobila posao tamo gde se Opština pitala , ali da mu nije poznato ko je angažovao valjevsko preduzeće. Preduzeće Hemos dobilo je poslove na zameni stakla dok je tih dana uporno tvrdilo da je njihova stolarija upola jeftinija od Vujićeve. Interesantan podatak koji je tada iznet bio je vezan za tamošnju Gimnaziju koja je prijavila samo 12 polupanih prozora , a svako ko je pogledao zgradu mogao je da konstatuje da je zamenjeno više od polovine stolarije .
Gradove su tada obilazili I ministar prosvete u to vreme Slobodan Vuksanović , ali I ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Interesantno je da je tadašnji rukovodilac odeljenja Ministarstva prosvete za Pomoravski okrug Života Starčević uskratio novinarima odgovor na pitanje ko je zapravo ekspresno dao posao Vujiću vredan više od 160 miliona dinara. Velimir Ilić tada je novinarima rekao da ne zna ništa o ovom slučaju .” Ja sa tim nemam ama baš nikakve veze ,ja sam za 30 miliona završio i Paraćin i Ćupriju”, reko je Ilić objašnjavajući da mu nije jasno odakle toliki iznos tvrdeći da je to nekorektno te I da nema smisla jer je rečeno da se samo promene stakla, a da su oni iskoristili priliku da promene i stolariju. Na koga je ministar mislio kad je rekao da je iskorišćena prilika ostalo je tada nejasno . Račun je stigao I morao je biti plaćen . Vujićeva stolarija gotovo je brendirala I Paraćin I Ćupriju .
Ministartvo prosvete tvrdilo je da nema ništa sa angažovanjem firme “Vujić”, neki I da ne poznaju vlasnika , ali da li je I Velimir Ilić zapravo neko ko ne poznaje Vidoja Vujića valjevskog biznismena ? Izvori Vamedie tvrde da su se Vujić I Ilić itekako poznavali pa I da su često vidjani za istim stolom.
Logično bi bilo da je posao dobio jeftiniji ponudjač , ali ne I u ovom slučaju . Logično bi verovatno bilo da je uradjeno samo ono što je potrebno , a ne I ono što niko nije tražio . I na kraju da li bi bilo logično da radovi budu izvedeni u iznosu u kom se tvrdilo da su opredeljena sredstva?
Na žalost nisu to jedina pitanja koja su ostala bez odgovora . Najvažnije svakako jeste , ko je Vujiću preko noći dao posao? Pa potom I sa čijim dozvolama je moguće ispostaviti račun na 160 miliona dinara?
O koliko velikoj sumi novca se radi svedoči podatak koji su preneli dnevni listovi tada u kom se navodi da je ukupna pričinjena šteta nakon eksplozije bila u visini od 200 miliona dinara.
Nastaviće se
S.V.