Valjevo će uskoro imati nove nazive pojedinih ulica. Neki predlozi gradjana su prihvaćeni dok su neki I odbijeni od strane Komisije zadužene za nazive .Valjevo trenutno ima preko 460 neimenovanih ulica.
Posle niza personalnih promena i i drugih problema prošle sedmice (25. i 29.) održani su sastanci Komisije za odreživanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva. Po obavljenom konstituisanju i dogovoru o sadržaju i načinu rada jednoglasno je prihvaćena platforma za obavaljnje tog obimnog, složenog i delikatnog posla. Kroz nju su preciznije regilisani postupak imenovanja i određene procedure, načela, principi, kriteriji i najvažniji zadaci.
Polazeći od obima, složenosti i značaja ovog posla (a samo grad Valjevo ima preko 460 neimenovanih ulica, bez Divčibara, okolnih prigradskih naselja i pojedinih seoskih centara) zaključeno je da se njihovi nazivi predlažu prema značajnim ličnostima, događajima, geografskim, biološkim, etnografskim i sličnim pojmovima. Pri izboru ličnosti treba voditi računa o realnoj zastupljenosti ratnika, naučnika, privrednika, umetnika, stortista i drugih zanemnitih ljudi, kao i vremenu u kome su oni živeli i delovali; da položaj, veličina i značaj ulice bude u skladu sa njihovim mestom, ulogom i doprinosom. Takođe, nužno je da se taj posao obavlja blagovremeno, zakonito i racionalno u interesu građana i grada. Zbog toga treba izbegavati svaku politizaciju i strančarenje. Otuda je prioritet na imenovanju ulica, trgova i delova grada koji nemaju bilo kakve nazive. Kako mnogi od njih imaju nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, koji onemogućavaju da se oni imenuju to je od nadležnih iz gradske uprave zatraženo da se brzo i sistematski rešavaju ti problemi. Takođe, od Direkcije za izgradnju i razvoj grada zatraženo je da nam sukcesivno po grupama dostavljaju predloge kojim ulicama treba davati imena a da nema imovinsko-pravnih smetnji. Odlučeno je da se imena i prezimena živih osoba ubuduće ne dodeljuju, a kod skoro preminulih da se to radi nakon pet godina od smrti.
Na inicijativu Saveta Industrijske zone ovog puta utvrđeni su predlozi naziva ulica u toj Zoni i njenoj bližoj okolini. Rešeno je da njihovi nazivi budu neposredno vezani za privredne aktivnosti. Tako ulica između Stefila i Mašinorada odnosno Velefarma treba da dobije ime Ulica Dimitrija Mitrovića (Valjevo, 1819 – Valjevo, 1891), čuvenog privrednika i političara, jednog od osnivača i prvih vlasnika Valjevske pivare, građevinskog preduzimača koji je gradio više značajnih objekata, poput zgrade Narodnog muzeja, jednog od predsednika valjevske opštine i narodnog poslanika. Saobraćajnica izmeđ Stefila i bivše Jablanice koja vodi ka Carini zvaće se Stefi-lova ulica i treba da podseća da je Industrijska zona podignuta na zemljištu i u biv-šim objektima HK „Stefil“. Ona važnija saobraćajnica u samoj zoni nosiće ime Ulica Jovana Molnara (Kluž, Rumunija, 1852 – Valjevo, 1904), prvog valjevskog štampara, knjižara i izdavača, koji je izdavao i Valjevske novine, Glasonošu i još neke. Dok ona druga imaće ime Ulica Marinka Matića (Osečina, 1844 – Beč, 1906), čuvenog zanatlije (kovač, bravara, ciglara, mlinara, kafedžije, baštovana…), inovatora i preduzimača, koji je držao poštu pod zakup itd. Da bi se mogućila brža i lakša komunikacija između vlasnika privrednih objekata u Zoni i njihovih poslovnih parnera bilo je predloga da se imenuju i prilazne saobraćajnice: Obilazni put ka Užicu i saobraćajnica uz prugu Beograd-Bar. Međutim, ispostavilo se da kod prve ima još uvek neregulisanog vlas-ništva, a da je druga podignuta na zemljištu železnice pa je to pitanje odloženo.
Predlog Ravnogorskog pokreta da se Radnička ulica preimenuje u Ulicu Đene-rala Dragoljuba Mihailovića – Čika Draže nije prihvaćen jer: 1) naziv Radnička ulica nema političkih konotacija; 2) u njoj živi blizi tri hiljade ljudi pa bi zbog te promene svi morali da menjaju brojna lična dokumenta i zbog toga bili nepotrebno izlo-ženi velikim finansijskim izdacima i maltretiranju i 3) ovaj grad nema ni ulicu sa imenom vođe pobedničkog pokreta u II svetskom ratu, pa može i bez vođe četničkog. Nije prihvaćen ni inicijativa za promenu lokacije Ulice Stojadina Mirkovića, vojnika iz Gornjih Leskovica koji je hrabro poginuo sa legendarnim majorom Tepićem braneći kasarnu u Bjelovaru 1991. godine. Predloženo je da ulica koja se odvaja od Bobovčeve i pored spomenika Stevanu Filipoviću i Restorana Vidikovac izlazi na Poparski put i dalje vodi ka Mirkovićevom rodnom mestu ponese njegovo ime i prezime. Međutim, još 7. septembra 2009. godine doneta je odluka da jedna ulica u Poparama ima to ime i prezime. U međuvremenu ta ulica je propisno obeležena, objekti u njoj numerisani, a većina građa-na izvadila dokumenta sa novom adresom. Ocenjeno je da bi bilo neodgovorno u tako krat-kom vremenu vršiti ovu promenu jer bi smo maltretirali i iznuravali građane. Uz to novopredložena ulica ima veoma mali broj poslovnih i stambenih objekata, a izgradnjom starog puta preko Sedlara ovaj putni pravac će još više izgubiti na značaju.
Povodom obeležavanja 100-te godišnjice Valjevske bolnice 1914/15, godine i okviru aktivnosti na obrazovanju Međunarodnog memorijalnog centra s njom u vezi pred-loženo je da ulica koja od Pop Lukine vodi do Ulice dr Selimira Đorđevića dobije ime Ulica dr Tinhovena, po čuvenom holanskom lekaru – hirurgu dr Arijusu van Tinhovenu, koji je u sva tri rata 1912-1918. godine dobrovoljno učestvovao na strani Srba, koji je značajno doprineo izlečenju mnogih ranjenika i suzbijanju epidemije pegavog tifusa; istraživao zločine okupatora nad civilima i o njima obaveštavao svetsku javnost drže-ći javna predavanja, objavljujući dve knjige i brojne članke, poglonio rentgen aparat i deo druge sanitetske opreme. Ni naši preci ga nisu zaboravili već su ga proglasili za počasnog građanina Valjeva. Izbor ove lokacije za tu ulicu je vezan za činjenicu da je tu bila Valjevska bolnica u kojoj je radio, da ga je dr Selimir Đorđević lečio kad je oboleo od tifusa i da će memorijalni centar raditi u neposrednoj blizini.
Vamedia