Država obeležila Dan primirja u prvom svestkom ratu.Gradjani Valjeva uglavnom komentarišu da se na ovaj praznik još uvek nisu navikli dok mnogi nisu bili sigurni ni o kakvom se prazniku tačno radi.
U Srbiji godine koje su ostale iza nas uglavnom pokazuju da svaka društvena promena donosi i neke svoje nove praznike. Raniji praznici u Srbiji koja je bila deo SFRJ najpre duže su obeležavani i pre svega su bili ideološki. Sociolog Ratko Božović svojevremeno je za list Blic prokomentarisao da su sadašnji praznici u Srbiji zapravo prazni i da su gradjanima ponajviše značajni kao neradni dan.
Nekadašnji Dan republike 29. novembra pored činjenice da je i ideološki zaživeo imao je u narodu niz doživljaja vezanih za ovaj dan počev od svinjokolja do pionirskih kapa i marama . U tom vremenu svaki gradjanin znao je apsolutno značenje ovog dana i razlog za svetkovanje.
Nove generacije od svega prihvatile su samo Prvi maj i to kao priliku za odlazak na kampovanje odnosno prvomajski uranak. Nekada su kolone Valjevaca u ranim jutarnjim satima odlazile na Pećinu gde se održavao kulturno umenički program, pa je praznik rada zapravo bio praznik svih generacija. U trenutku kada je broj nezaposlenih u državi u toj meri narastao da se zapošljavanje sve više izbegava kao tema jasno je da je Prvi maj dobio neko drugo značenje , ali su neka obeležja ostala.
Stariji Valjevci sigurno se sećaju Titovog rodjendana i čuvenog sleta u svakom gradu , ali pre svega fnalne svečanosti na stadionu JNA. Da li je tada trebalo postavljati pitanje kojii je to praznik ili šta se praznuje? Mnogi Valjevci upravo su ovo pitanje postavljali juče koristeći neradni dan i lepo vreme za šetnju gradom. Iskreno govoreći, brzina kojom se praznici menjaju dodatno pogoršavaju situaciju sa značajem praznika. Država je vrlo vešto pokušala da raskrsti sa jednim istorijskim periodom u Srbiji potisnuvši praznike koji se vezuju za to doba. Istovremeno država sprovodi dva R: restituciju i rehabilitaciju, pokazujući da se istorijsko-ideološke nepravde moraju ispraviti. Ipak koliko god država želela da izbriše sećanje na neke praznike , njih i dalje pamte svi oni koji su živeli u tom vremenu. Potpuni zaborav uslediće tek onda kada stignu „neki novi klinci“ koji će opet možda odlučivati o praznicima i suditi sadašnjim generacijama.
Ako se sociolozi slažu u oceni da su praznici gradjanima postali bitni zbog neradnih dana , a sa ddruge strane imamo ogroman broj nezaposlenih u državi zašto niko ne postavlja pitanje od čega su se to radnici umorili? Da li zaista od rada ili od teškog života koji se u Srbiji vodi? Stalnog stanja stresa i preživljavanja?
U Valjevu je u toku jučerašnjeg praznika veći deo privatnih firmi, trgovina, radnji imao normalan radni dan. Za zaposlene u njima praznika nije bilo. Dok se država „kune“ u privatni sektor očito nešto ne radi najbolje jer dok u javnom sektoru tvrde kako je radnik prezaštićen u privatnom kažu da otpustiti nekog nikad nije bilo lakše. Dok se i jedni i drugi pozzivaju na aktuelni Zakon o radu odgovor na pitanje ,zašto je to tako prelazi polako u neke druge domene , a oni nisu filozofski .
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima („Službeni glasnik RS”, br. 43/01, 101/07 i 92/11)
Državni praznici u Republici Srbiji koji se praznuju neradno su:
-Nova godina – 1. i 2. januar
-Sretenje – Dan državnosti Srbije –15. i 16. februar
-Praznik rada –1. i 2. maj
-Dan primirja u Prvom svetskom ratu –11. novembar
Zakonom je propisano da “ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.“
Verski praznici u Republici Srbiji koji se obeležavaju neradno su:
-Prvi dan Božića – 7. januar
-Vaskršnji praznici – počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa
Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika, i to:
-Pravoslavci – na prvi dan krsne slave
-Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane -Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru,
-Pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama,
-Pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.
U Republici Srbiji praznuju se i obeležavaju radno:
-Sveti Sava – 27. januara
-Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila
-Dan pobede – 9. maja
-Vidovdan – 28. juna
-Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra
Republički praznici SFRJ
27. april Osnivanje Oslob. fronta u SR Sloveniji
7. jul Dan ustanka u SR Srbiji
13. jul Dan ustanka u SR Crnoj Gori
22. jul Dan ustanka u SR Sloveniji
27. jul Dan ustanka u SR Hrvatskoj i SR BiH
2. avgust Ilinden nacionalni makedonski praznik
11. oktobar Dan ustanka u SR Makedoniji
1. novembar Dan mrtvih u Sloveniji
25. novembar Datum osnivanja ZAVNOBIHA
Praznici SFRJ
1. januar Nova godina neradni dan
7. maj Praznik rada, neradni dan
4. jul Dan borca, neradni dan
29. novembar Dan republike, neradni dan
Važni datumi u SFRJ
8. mart Međunarodni dan žena
9. maj Dan pobede nad fašizmom
25. maj Dan Mladosti: Rođendan Maršala Tita
22. decembar Dan Jugoslovenske Narodne Armije