Oživljene istorijske i socijalne priče

imageKnjiga Vlade Arsića na temu Valjevske bolnice trebalo bi da bude objavljena do kraja godine, najavljeno je na književnoj večeri održanoj u Biblioteci na kojoj je ovaj pisac govorio o svojim do sada objavljenim knjigama , ali i onima koje će tek biti objavljene.

 

Veću pažnju javnosti pisac Vlada Arsić skrenuo je na sebe knjigom “Izgubljene u magli” u kojoj je u tri priče o tri devojke ispričao priču o trgovini ljudima, sex trafikingu i opasnostima koje realno postoje u sadašnjem vremenu. ” U svim knjigama je ispričana istinita priča, ali su imena i mesta dogadjaja zapravo izmenjena. Bilo da su socijalne teme ili istorijski dogadjaji kao što je to slučaj sa knjigom “Brodolom” uvek sam želeo da čitalac nešto nauči . Svi datumi kao istorijske činjenice apsolutno su tačni i provereni”, rekao je Arsić.
Da uvek postoje priče koje tek treba ispričati pokazuje upravo knjiga “Brodolom” koja govori o malo poznatom dogadjaju iz 1952. godine, a koji se može smatrati najvećom mirnodopskom tragedijom tog vremena. ” Sasvim slučajno sam saznao za taj dogadjaj jer sam na Novom groblju uočio jedan deo na kome su bili nadgrobni spomenici sa identičnim izgledom i epitafom. Obimnim istraživanjem došao sam do podataka da se 9. septembra 1952. godine dogodila velika nesreća. Naime u oluji koja je trajala samo 17 minuta potonuo je brod na relaciji Beograd -Zemun na kome je bilo 150 putnika. Preživelo je samo njih 30.Samo tri minuta bilo je potrebno da brod potone i sa sobom odnese brojne živote o čemu je javnost bila slabo obaveštena jer slučaj je hteo da već sutradan bude obeležavan Dan ratne mornarice tadašnje Jugoslavije”, priča Arsić sam siže knjige “Brodolom”.

 

image Arsić kaže i da je razgovarao sa preživelima koji su potvrdili da se radilo o tri najstrašnija minuta u njihovim životima. Iako naočigled samo tragičan dogadjaj, njega obavija nekoliko gotovo neverovatnih činjenica od kojih su najizraženije da je brod mogao da primi samo 65 putnika, da je brod projktovan i gradjen tako da ga pokreće ugalj, a da je nepromišjeno sve izmenjeno uvodjenjem druge vrste tečnog goriva koja je umnogome poremetila stabilnost broda pa do činjenice da je pomenuti 9. septembar bio sunčan i topao dan i pre i nakon nesreće.
” Nije lako oživeti jedan dogadjaj tako da postane blizak čitaocu, povezati ga sa njim. Zato kao i u svaoj mojoj knjizi postoji nekoliko priča i likova sa kojima je moguće poistovetiti se i bolje ih razumeti”, kaže Arsić.
U razgovoru za Vamediu Arsić kaže da nikada nije napisao nešto što nema činjenice , nešto što je u potpunosti izmišljeno. ” Vrlo je moguće da je jedan od krivaca za to moja novinarska profesija . Ja ne umem da pišem izmišljene dogadjaje , priče. Ja pokušavam da oživim postojeće “, kaže Arsić.
Upravo takav dogadjaj tema je i objavljene knjige “Armagedon”, ali i one koja tek treba da bude objavljena i čija je promocija u rukopisu održana tokom leta pored mosta na reci Gradac sa temom Valjevske bolnice. “Toliko je mnogo dogadjaja i priča moguće ispričati na temu Valjevske bolnice i ja sam u istraživanju zaista bio zatrpan podacima i pričama o ljudskim sudbinama. Još uvek nije odlučeno da li će se knjiga zvati “Grad smrti” ili “Smrt na Kolubari”, ali bez obzira na naslov knjiga govori o dogadjajima koji se ne smeju zaboraviti”, najavio je Arsić.
S.V.  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.