Brankovina kao turistički resur nema dovoljna ulaganja Grada Valjeva, a od samog kompleksa se traži da bude samoodrživ. Direktor Muzeja Vladimir Krivošejev ipak izneo značajne cifre o broju posetilaca.
Prosečna poseta u Brankovini na godišnjem nivou kreće se oko 30 000 posetilaca , stim da je prošle godine ta poseta bila manja jer se u špicu sezone ekskurzija dogodila poplava . „ Poplave su samo jedan razlog smanjene posete , a drugi je sasvim sigurno i izmena pravilnika o ekskurzijama pa se same škole nisu najbolje snašle u raspisivanju javnih nabavki.Ipak prošle godine smo imali 19 000 poseta Smanjeni broj poseta je doveo do smanjenja prihoda pa su i troškovi reducirali. Ostali su prihodi nešto više od 1,5 miliona dinara , a rashodi od 2 miliona. Mi smo tu razliku nadokandili sopstvenim prihodom iz 2013 godine“, rekao je dr Krivošejev.
Ipk podaci iz ove godine govore da je do sada zabeleženo oko 25 000 poseta što je značajno više nego prethodne godine. Na sednici Veća zamenik gradonačelnika Žarko Kovač je istakao da je dobro što je nešto samoodrživo , ali nije dobro što grad ne ulaže u Brankovinu koja je najznačajnija turistička lokacija u valjevskom kraju. „ Mi kao grad potrošimo mnogo više novca za mnoge sporedne stvari , neku zabavu , neke akcije , a ne finansiramo ovaj prostor koji je medju tri najznačajnija u Srbiji tog tipa pored kompleksa u Orašcu i Tršića. Pitanje je zašto smo kao grad dozvolili samoodrživost kad taj prostor mora biti bolje uredjen. Dajemo novac za neke stvari koje su prema ovome beznačajne , ovde dolazi 30 000 ljudi godišnje i mi ne radio ništa po tom pitanju“, rekao je Kovač.
On je sugerisao da se daju konkretni predlozi šta je sve to što je neophodno kompleksu da bi poseta bila još veća . „ Tamo nema parkinga, nema puta, voda se dovlači cisternom , uveče kad padne mrak nema svetla itd. To mora biti zatraženo od grada“, rekao je Kovač.
S.V.