Neka istraživanja pokazuju da je gradjanima dosta politike , ali istovremeno za politiku kažu da je infiltrirana u svaki segment života. Iako je u Srbiji postojao jedan period nade da bi politika mogla postati tema broj dva , ona se ponovo vratila u živote gradjana i to na velika vrata.
Od 5. oktobra pa na ovamo raspoloženje gradjana prema političkim dešavanjima se menjalo. Gradjani su očekivali da sve ono za šta je politika bila kriva bude ispravljeno pa da samim tim i priča o politici postane tema samo političarima.Petnaest godina kasnije uz konstataciju da mnogo toga očekivanog pa i obećanog nije ispunjeno , a da su uporedo gradjani bili od strane političara potisnuti u drugi plan dovelo je do saznanja koje je uvreženo medju gradjanima da je vlast – vlast. Ma ko ta vlast bio.
Gradjani u svakodnevnoj komunikaciji najviše govore o problemima suočeni sa vrlo niskim stadardom i erozijom sopstvenog statusa na više nivoa. Suočeni sa nezaposlenošću i govoreći o toj temi neizostavno se osvrću na političke odluke perioda nakaradnih privatizacija i proizvoda istog vremena, tajkuna koje je kreirala takva politika . Govoreći o niskoj zaradi u odnosu na potrošačku korpu gradjani neminovno dotiču politiku u smislu odluka koje se odnose na poskupljenja smatrajući da politika upravo nezavisno od ekonomije ugradjuje u temelje njihovog siromašenja osnovni okvir.
Gradjani pritom politiku krive i za odluke koje im otežavaju rad, ostavljaju ih bez posla i slično.
Politika s druge strane svoje lice pokazuje na više načina , a najčešće kroz korupciju , nepotizam, kreiranje novih modernih tajkuna čije se poslovanje sada nazire kroz birokratska zamešiteljstva. Uvodjenje politike u život gradjana na ovaj način dovelo je do ponovnog vezivanja gradjana za temu politike , a istovremeno i za povezivanje političkih činilaca u želji za samoodržanjem.
Gradjani smatraju da tek oslobodjeni od politike mogu da vode normalan život , ali do to tog oslobadjanja po svemu sudeći neće u skorije vreme doći jer su mehanizmi delovanja i involviranosti politike i političara u svakodnevni i normalni život postali prioritet za političare.
Kako je omogućena njihova uključenost u tako velikoj meri?
Ekonomska kriza koja je osiromašila gotovo sve u Srbiji i svima otežala funkcionisanje dovela je do toga da se traže izvori finansiranja. U ovom trenutku oni koji odlučuju o razvoju i funkcionisanju odlučuju i o novcu koji će biti opredeljen. U potrazi za novcem u upravnim odborima klubova, kulturnih zajednica, udruženja, našli su se političari. Političari kao predstavnici odredjenih struktura koje su na vlasti. S druge strane političari rado prihvataju učešće u istima jer na taj način obezbedjenjem održivosti za klub, društvo, udruženje ili pak preduzeće stvaraju sistem podrške političkoj opciji iz koje političar dolazi.
Dakle sami gradjani omogućili su na odredjeni način zavisnost od politike.
Nakon perioda promena mnogi su demokratiju doživeli kao mogućnost ili dato pravo da o svemu govore bez obzira da li imaju potrebna saznanja o istom. Povećan je stepen kritičnosti . Ista kritika na žalost nije pokrenula veći nadzor nad vlašću ili njenim vršiocima već je naprotiv vremenom stavljena u službu pojedinih političkih opcija. Negodovanje gradjana politika nastoji da kanališe prema političkom protivniku pokazujući pritom gradjanima modele ponašanja ili realizacije takvog nastojanja.
Gradjani sada ponovo vide politiku kao neraskidivi deo svojih života jer ona to ponovo i jeste . Zato ne treba da čudi što nijedno okupljanje , slavlje , susretanje ne može da prodje bez razgovora o politici bilo da se radi o kritici koja može biti opravdana ili nametnuta ili se radi o traženju opravdanja za nerešivost postojećih ličnih problema.
„ Kad bih imao platu od 1000 evra ne bi me zanimalo ko je predsednik ili direktor. Zanimalo bi me kako da što bolje utrošim zaradjeni novac!“
Apstinencija na poslednjim izborima pokazala je da gradjani odustajanjem od prava na izbor šalju poruku političkim grupacijama da su nezadovoljni i ne žele da na dalje učestvuju u kako kažu , sopstvenoj propasti , a sa druge strane i da nema zadovoljavajuće političke opcije za njih. Odricanjem od odgovornosti gradjani praktično ne odustaju od politike jer bi odustajanje od politike za njih značilo samo platu od 1000 evra. Odustajanjem od glasanja oni sebi daju komoditet buduće kritike ukoliko opcija koju su oni koji su glasali izabrali ne bude ispunila očekivanja normalnog života u Srbiji.
Približavaju se lokalni izbori i politika će izvesno biti vrlo aktuelna i sveprisutna tema u narednom periodu pa ukoliko se dogodi da vam ta tema bude nametnuta verujte ne dešava se ništa što se ranije nije dešavalo ili što se u budućnosti neće dešavati .
Ili imate platu od 1000 evra?
S.V.