Kampanje koje su pred nama za lokalne izbore zbog odveć poznatih političara koji će u njima učestvovati u potpunosti će obrnuti često korišćenu praksu "pakovanja političara " u " pakovanje izborne teme".
Kako je već sada poznato da nijedna politička opcija neće imati neko novo lice u kampanji za lokalne izbore postaje jasno da će se težište kampanja i njihovo sprovodjenje biti fokusirano na ono što će biti rečeno , a ne na to ko o tome govori.
Valjevo sa svojih 90 000 stanovnika odavno je postalo mesto gde se svi medjusobno poznaju , a oni koji su odlučili da se politikom bave na bilo koji način već dugo su prisutni na političkoj sceni pa je gotovo teško ili nemoguće promeniti ih u profil koji bi sada najbolje prošao kod glasača. Kako objasniti i pokazati nešto za šta svi već znaju da nije tako ?
Praksa pokazuje da glasači imaju poseban momenat empatije prema onom ko nije indisponiran , spremni su za davanje šanse novim političkim igračima koji o sebi govori isto ono što i sami glasači . Pretpostavka je dakle da onaj ko živi život glasača zapravo najbolje može da ih razume. Postojeći politički akteri odavno ne žive život birača . " Znam kako je biti nezaposlen!" ili "Moje dete ne ide na ekskurziju", sve su to rečenice koje nijedan političar u Valjevu ne može da izgovori. Tu se i njihova uloga kao osobe aduta za izbore završava.
Tako dolazimo do toga da će teme zapravo biti u prvom planu. Dakle ono što političari budu govorili.
Logična je pretpostavka da onaj ko nije ispunio ranija obećanja , a bio je u prilici da uradi isto, mora zakoračiti u kampanju sa zebnjom da postoji procena o poljuljanom poverenju. Olakšavajuća je okolnost što su svi već imali svoju priliku , svi su bili u vlasti na ovaj ili onaj način i imaju isti procenat verovanja u rečeno.
U situaciji kada birač nema novih opcija on ili bira izmedju poznatih i ponudjenih ili odustaje od glasanja. Šta ga opredeljuje da glasa?
Na kraju ipak tema kojom se odredjena opcija bavi.
Dobro "pakovanje teme" biće zapravo odlučujuće. Za očekivati je da medju temama bude zapošljavanje, investicije, infrastruktura. Svodjenje priče na lokalni nivo. " Da , kod vas nema ulične rasvete , a mi ćemo vam to omogućiti" ili " Za svakog školarca u Valjevu obezbedićemo subvenciju za užinu", mogle bi biti neke od poruka.
Ovakve poruke bitnije su nego obećanje da će biti zaposleno hiljadu ljudi . Zašto? Zato što će pokušati gda igraju na ljudske lične nesigurnosti, teskobe, krivicu ili grupne instikte da ih uvere da "kupe" izvesnu ideju ili glasaju na određen način. Ako ste nezaposleni već deset godina možda nije stvar u politici i vlasti već u Vama! Ako ste prethodni put glasali za nekog drugog , a niste dobili željeno , Vi ste krivi jer ste tako glasali!
Kampanje će pogadjati pojedinca i grupe, nikako opštu populaciju kao što je to slučaj sa republičkim izborima.
Ne treba ni postavljati pitanje da li će dobro upakovan proizvod u ovom slučaju tema ubediti birača jer svaki proizvod ima svog kupca. Ako tome pridodate marketing i promociju i u kampanji prozivanje pojedinaca , kreiranje eventualne političke afere svaka politička opcija odradila je onda dobar posao.
U pakovanju teme pomoći će i mediji koji će o tim temama izveštavati pa je na političarima da najpre medijima dobro prezentuju ideju računajući na politički stav vlasnika medija ili sam odnos medija prema odredjenim temama.
Ukoliko ste pomislili da više ne možete “nasesti” na istu priču zapitajte se koliko ste puta samo zato što je proizvod bio bolje upakovan posegnuli za njim?
A političari ne traže ništa izuzev da kupite ….proba dolazi kasnije…
S.V.