Nakon iznudjene rasprave u Skupštini o brani Stubo – Rovni samo 16 odbornika odazvalo se pozivu da branu posete i dobiju sve dodatne informacije. Medju 16 odbornika nije bilo najvatrenijih govornika protiv izgradnje brane dr Milana Markovića i odbornika Ljubomira Bradića. Istini za volju, nije bilo ni članova njihove odborničke grupe.
Iako je na Skupštini najpre odlučeno da se tačka dnevnog reda razmatranja izveštaja o izgradnji brane od strane stručnih lica ukloni zbog nedolsaka pozvanih stručnjaka rasprava je o ovoj temi ipak održana . Najvatreniji protivnici i „ozbiljno „ zabrinuti odbornici po pitanju izgradnje brane bili su kao i na ranijim sednicama Skupštine odbornik Ljubomir Bradić (Pobeda) i odbornik Milan Marković (SNS). Rasprava o brani trajala je u okviru nepostojeće tačke, jer je odlučeno da bude skinuta sa dnevnog reda, duže od 45 minuta. Odbornici su tada odlučili da bude održana i vanredna sednica Skupštine sa samo jednom tačkom dnevnog reda , a to je brana Stubo – Rovni.
Dok se čeka odgovor stručnjaka i profesora koji su pozvani na pomenutu vanrednu sednicu kako bi se odredio njen datum održavanja , JP „Kolubara“ i rukovodstvo grada organizovali su posetu hidroakumulaciji i objektima kji su izgradjeni za potrebe akumulacije . Poziv za organizovanu posetu dobili su svi odbornici Grada Valjeva, dakle 51 osoba . Na branu je došlo samo 16 i to odbornici SPS-a , LDP-a, PSS-a , pojedini nezavisni odbornici, četiri člana Veća , gradonačelnik Stanko Terzić,zamenik gradonačelnika Žarko Kovač, pomoćnici Svetlana Beljanski i Milorad Ilić, načelnik gradske uprave Aleksandar Vujić Subotić, direktor „Vidraka“ Djordje Milanović i valjevski novinari .
Odbornik LDP-a Dragan Mojsilović je upravo jedan od odbornika koji je pokrenuo raspravu o brani u Skupštini i koji se odazvao pozivu za obilazak, novinarima je rekao da je na brani već bio , ali da je i ovoga puta dobio niz dodatnih informacija. „ Ja ipak imam i želeo sam da postavim dva pitanja , ali ovde nisu prisutni ljudi koji na njih mogu da odgovore jer su u pitanju pitanja za stručnjake . Jedno pitanje se odnosi na studiju uticaja na životnu sredinu koju LDP traži već duže vreme pa smo u jednom trenutku od države dobili odgovor da u toj fazi nije predvidjena studija , a potom da neka studija postoji . Drugo pitanje jesu seizmičke aktivnosti , odnosno da li postoje garancije da se brana ne nalazi na trusnom području? Ta dva pitanja ne mogu da postavim direktoru Kolubare jer to su pitanja za stručnjake i profesore koji se time bave“, rekao je Mojsilović novinarima.
Žarko Vasiljević šef odborničke grupe SPS-a noinarima je rekao da na brani nije bio već deset godina , ali da je vrlo zadovoljan dobijenim informacijama i svime što im je pokazano, ali i potvrdio da odbornička grupa SPS nije potpisala za vanrednu sednicu . „ Mogli smo da pitamo sve što nas interesuje tu su ljudi inženjeri iz preduzeća Kolubara , pokazali su nam i objasnili. Mi nismo potpisali jer je nelogično da tražimo sednicu ,ako ti stručnjaci ne mogu da dodju na nju. Potrebno je da od njih dobijemo odgovor da će doći i kada će doći . Kad to budemo znali mi ćemo podržati održavanje vanredne sednice i njeno zakazivanje. Ovako šta nam je potrebno da zakažemo nešto , a oni ne dodju ponovo jer videli ste da nisu došli na prošlu sednicu , a bili su pozvani. Nismo protiv sednice već ne možemo mi unapred zakazati ,a da ne znamo da li ti stručnjaci stvarno dolaze“, rekao je Vasiljević.
Sam direktor JP Kolubara Miodrag Marković na brani je rekao da mu je žao što se nisu odazvali pozivu odbornici i da su oni zbog toga na gubitku .
Svoj nedolazak kako je rečeno novinarima opravdao je i obrazložio jedino predsednik Skupštine Mihailo Jokić za koga je rečeno da je čekao delegaciju Slovačke .
Tako se na slučaju brane još jednom pokazalo licemerje koje se često može videti u Skupštini. Oni koji su tražili informaciju nisu došli kako bi je čuli.
Na ovom slučaju pokazala se još jedna činjenica, a to je da su novinari bili najbolje informisani jer gotovo da nema valjevskog novinara koji bar jednom u godini ne poseti objekat brane i ne zatraži potrebne podatke . Stoga je razumljivo što upućenima , posebno „para uši“ ne znanje pojedinih odbornika po raznim pitanjima koje se može čuti za govornicom . Tako polako dodjemo i do važnog pitanja , da li onda za govornicu pojedini izlaze samo da bi bili vidjeni u tv prenosu bez obzira šta govore ?
Time se nedvosmisleno postavlja pitanje da li odbornički imunitet oslobadja odbornika baš od svega ?
S.V.