Dok se svuda u svetu najavljuju protesti I kolone radnika u maršu za 1.maj u Srbiji pa I Valjevu izvesno ovaj dan ne znači ništa sem činjenice da su tu neradna dva dana . Omladina će verovatno otići na uranak I kampovanje na Gradac , a moguće je da ukoliko vreme posluži bude raspaljen I roštilj.
S obzirom na devet hiljada nezaposlenih, proslava I obeležavanje ovog Praznika rada u Valjevu u samom startu nemaju smisla. Ali praznik je praznik, pogotovo ako je Medjunarodni.
Nekada se Praznik rada u Valjevu obeležavao pre svega svečarski. Kolone ljudi kao reke u ranim jutarnjim satima kretale su se u pravcu stadiona Budućnosti na Pećini gde se održavao kulturno-umetnički program . Nastupao je Abrašević sa svojim pevačima I igračima , deca najbolji recitatori imali su priliku da toj okupljenoj masi pokažu svoje umeće . Izmedju svega toga provukao se I koji govor čelnih ljudi grada , ali I raznih sindikata . Nakon burnog aplauza kojim se označavao kraj svečanosti prelazilo bi se na druge “aktivnosti” kao što su ispijanje Valjevskog piva , okretanje vola na ražnju. Sve u svemu proslava praznika počinjala je svake godine na sličan način.
Preostalo praznično vreme koje je I tada podrazumevalo neradan dan provodilo se negde u prirodi u krugu porodice I prijatelja. A od svega toga sada je uglavnom ostalo roštiljanje , ako vreme bude lepo I odlazak na reku Gradac koji uglavnom praktikuju mladji Valjevci.
Mnogo toga se promenilo pa ni radnici više nisu što su bili. Tadašnji radnik bio je zaposlen u društvenom preduzeću sa redovnom platom , akontacijom , regresom , bolovanjem po potrebi I upisanim polutkama u sindikalnom spisku. Sa svojom platom mogao je da već tog prvomajskog praznika isplanira I pakovanje stvari u “Fiću I Stojadina” pa I još jednu ratu sindikalnom predstavniku ukoliko mu opet obezbedi sobu u prizemlju firminog odmarališta I moguće kao destinaciju hrvatsko primorje.
Situacija je sada posve obrnuta I drugačija , ali su nam iz tog vremena ostali praznik I neradni dani. Pojedini tvrde da je zakon sada bolje definisao prava radnika nego što je to ranije bio slučaj , ali sve veći broj malog broja zaposlenih tvrdi suprotno. Sam praznik uglavnom će praznovati zaposleni u javnom sektoru dok će privatni sektor raditi I sutra u petak kao I uosatlom za bilo koji drugi dan u prazničnom kalendaru.
Realno bi bilo da se I za ove praznike govori o pravima radnika pa je za očekivati da će neko od predstavnika velikih sindikata ponešto I reći. Iako je odveć poznato da se predstavnici sindikata ponašaju kao partijski lideri . Hoće li se nešto promeniti ? Sigurno neće jer su brojni štrajkovi I protesti od kojih su se mnogi završili odsecanjem pojedinih delova ruku I slično pokazali da od štrajka uglavnom nema ništa.
Prvi maj je u Srbiji, jasno kao dan, izgubio svoj izvorni smisao, kao međunarodni praznik rada, podsećanje na američke radnike koji su 1886. štrajkovali i tražili osmočasovno radno vreme. Od 1989. godine slavi se kao međunarodni dan borbe za radnička prava.
Radnička klasa potpuno je uništena na više načina I nivoa pa je sam praznik postao predmet šale I teške ironije .Zakonodavstvo uglavnom služi državi I državnim nameštenicima , privatni sektor ga godinama zloupotrebljava , a račun na kraju bude ispostavljen u vidu produženja roka za odlazak penziju. Osmočasovno radno vreme za koje su se davnih godina radnici izborili opet je privilegija manjine , ali ni ta činjenica neće pobuditi ničiju pažnju.
Ako za prosečnu platu kao radnik možete da kupite samo 120 kg pasulja , ako ste u marketu već zaduženi u 2017. godini , ako imate sve više računa u reprogramu I ako niste sigurni kako pregurati sledeći mesec, jasno je da je praznik izgubio smisao i postao privilegija onih sa velikim primanjima.
Ali praznik je tu , a gde ste Vi?
S.V.