Udruženje boraca rata od 1990 godine oglasilo se Saopštenjem za javnost u kome navode svoje predloge i problem vezane za Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida , civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Saopštenje prenosimo u celosti.
Javna rasprava je počela 4. decembra a zvršava se 23. decembra , tačno i samo 20 dana,
jeste ispoštovan minimum po poslovniku o radu Vlade ali je trebalo da se ima više vremena,
jer se na ovakav zakon čeka više od 20 godina.
Zanemarujući minimalni rok za javnu raspravu, oraganizator je ispustio iz vida i
obavezu da je po čl. 41. Poslovnika o radu vlade bio u obavezi da dostavi i spisak članova
radne grupe kako bi smo se sa više detalja upustili u javnu raspravu.
Ne sumnjam u dobru nameru članova radne grupe, ali se stiče utisak, na osnovu
predoženog nacrta, da se na ovu veoma osetljivu problematiku gledalo površno i bez iskustva
sa problemima u praksi.
Ne znam da li je u radnoj grupi bilo članova iz ciljne grupe kojom se bavi ovaj nacrt, ako
nije, mislim da je jako loše što je izostavljena, ako jeste onda sramota pada na te članove
radne grupe koji su predstavljali ciljnu grupu ovog zakona.
Nije mi namera da kritikujem rad, naime, rad se ne može kritikovati ali mnoga
rešenja, predložena ovim zakonom, nisu primerena.
Kako je namera grupe, koja mi je poverila pisanje ovog dopisa, a koju sačinjavaju
prestavnici boračkih organizacija iz: Novog Sada, Beograda, Ivanjice, Čačka, Kruševca,
Valjeva, Vrnjačke Banje, Zaječara, Pirota, Niša, Leskovca, Vlasotinca, Surdulice, Kuršumlije,
Prokuplja, Lebana, Žitorađe nakon javne rasprave u Nišu, a verujem da će se pridružiti i
ostali nakon rasprave u Kragujevcu, da svojim aktivnim učešćem poboljša nacrt zakona.
Da bi smo ostvarili poboljšanje a malo truda nedostaje da zakon bude dobar, nudimo
pomoć i predlažemo :
1. Da se radna grupa proširi sa predstavnicima ciljne grupe ovog zakona tj. sa
predstavnicima organizacija koje se svakodnevno sreću sa praktičnim poblemima
članova porodica poginulih, nestalih i umrlih boraca, ratnih vojnih invlida i dece
navedenih grupacija.
2. Da se objavi spisak članova radne grupe (obaveza po čl.41. Poslovnika o radu Vlade)
3. Da se pregledaju svi prigovori i uzmu u obzir i prihvate ako su realni i pravični
4. Da se produži rok za javnu raspravu(20 dana je minimalni rok, maksimum nije
ograničen)
5. Da se odredi rok za doradu ovog nacrta zakona, dovoljno je par sesija radne grupe i
dobra volja ministarstva (tvrdim da postoji dobra namera da se donese pravičan zakon)
6. Da se, po okončanju dorade ovog nacrta, održi završna jedinstvena javna rasprava
7. Da tek onda nacrt zakona ide u dalju proceduru, Vladi, a onda i Skupštini na usvajanje.
Verujem daje država odlučila da svojim zaslužnim građanima pogleda u oči i saopšti da
im se zahvaljuje za žrtvu, da poštuje to što nisu bežali u dezertere, ratne profitere i
kriminal, te da će ih zbog toga nagraditi, iako skromno, ali s uvažavanjem.
Da li su zaslužnije pevačice, pevači i glumci da imaju nacionalne penzije od, za njih malo,
50 000 neto, da li je pravično da tajkuni ne plaćaju porez a da borcu iznose polovne i jedva
upotrebljive stvari iz kuće zbog duga od par desetina hiljada koje nema odakle da plati.
Da li borci treba da prose da bi preživeli?
Zapitajete se činite li pravdu ili nepravdu???
Naši unuci će saznati istinu i ponosiće se nama, zašto da se vaši unuci stide zbog ovakvih
zakona?
Borci su svesni trenutka u kojem se država nalazi, ali država mora da bude svesna da
je borcima dužna i mora da bude borcima večno zahvalna za sve što su propatili za rad
odbrane države.
Ujedinjeni borci Srbije