Radonova transformacija,Piezoelektrični motor, beogradski odbor Jadranske straže, ekološko gorivo, plastifikator kao faktor rizika, samo su neki od tema kojima se bave petnički polaznici.
Polaznici programa matematike u IS Petnica, Aleksa Bošković, maturant gimnazije “Svetozar Marković“ iz Niša i Đorđe Mitrović, maturant gimnazije “Sveti Sava“ iz Prijedora, BiH, na letnjem kampu rade projekat pod nazivom Radonova transformacija u raznim geometrijama.
(Radonova transformacija nastala je 1917. godine i više od 50 godina nije imala nikakvu primenu. Primena joj je nađena u medicini za šta su pronalazači nagrađeni Nobelovom nagradom za medicinu 1979. godine.)
Radonova transformacija je ključni deo matematičkog aparata na kojem se zasniva rad CT skenera. CT skener radi na principu rasejanja iks-zraka pri prolasku kroz neko telo. Rotiranjem emitera i detektora zraka oko tela dobija se informacija o intenzitety ulaznih i izlaznih zraka. Na osnovu tih podataka moguće je rekonstruisati sliku poprečnog preseka tela.
U svom radu Aleksa i Đorđe žele da izuče Radonovu transformaciju i njene inverzije kroz tri geometrije: u ravni (prvenstveno), na sferi i hiperboličkoj ravni i sistematizju ih radi upoređivanja i olakšavanja dalje primene u različitim oblastima (medicina, geologija, seizmologija…)
Piezoelektrični motor
Lenka Brestovački, maturant gimnazije “20. oktobar“ iz Bačke Palanke i Anđela Bogdanović, iz Novog Pazara, učenica II razreda I kragujevačke gimnazije na letnjem kampu primenjene fizike i elektronike y Istraživačkoj stanici Petnica istražuju Piezoelektrični motor. U pitanju je motor malih dimenzija koji radi na principu piezoelektričnog efekta. Cilj Lenkinog i Anđelinog istraživanja je da se odredi zavisnost energije koju motor proizvodi od dimenzija motora i frekvencije pobude. Da bi mogle konstruisati motor, njih dve su prvo uradile računarsku simulaciju rada motora.
Energija kojy proizvodi ovakav motor može se koristiti u radu fotoaparata (pokretanje blende).
Beogradski odbor Jadranske straže
Polaznik programa istorije u Istraživačkoj stanici Petnica, Ivan Mileković, učenik II razreda V beogradske gimnazije istražuje temu Beogradski odbor Jadranske straže, 1922 – 1941.
Jadranska straža je bila projugoslovenska organizacija. Osnovana je u Splity 1922. godine sa ciljem da se zalaže za ujedinjenje jadranske obale sa ostatkom Кraljevine SHS.
Iste godine osnovan je i Beogradski odbor Jadranske straže sa ciljem lobiranja kod državnih organa.
U vreme svog delovanja Beogradski odbor se odlikovao i bogatom izdavačkom delatnošću.
Cilj Ivanovog istraživanja je da se utvrdi koliko je lobiranje BO bilo orijentisano protiv Italije i kako je to uticalo na državnu politiku. Pored arhivske građe, Ivanu je na raspolaganju i originalna literatura – izdanja Beogradskog odbora Jadranske straže iz perioda njegove aktivnosti.
Ekološko gorivo
Beograđanin Nikola Gulas, učenik II razreda XIII beogradske gimnazije, na letnjem kampu hemije u Petnici radi projekat pod nazivom Produkcija vodonika pod uticajem chlostridium thermochell-uma na kravlje fekalije i urin.
Vodonik je vrlo ekonomično i ekološki podobno gorivo. Nikolina ideja je bila da se ispita mogućnost dobijanja vodonika korišćenjem prirodnih materijala, da se utvrdi da li je u pitanju jeftiniji način od industrijskog dobivanja i da se ispita isplativost ovakvog načina proizvodnje.
Кoličina dobijenog vodonika se određuje uz pomoć hidrogenizacije metil-cinamata. Кoličina izreagovanog jedinjenja određuje se gasnom hromatografijom. Na osnovu dobijenih rezultata može se izračunati koliko vodonika je nastalo iz određene količine fekalija.
Plastifikator kao faktor rizika
Učenik III razreda Užičke gimnazije, Vyk Gordić, polaznik programa biologije u Istraživačkoj stanici Petnica, na ovogodišnjem letnjem kampu radi projekat Ispitivanje uticaja dibutil ftalata na endotelne ćelije linije EA.hy926.
Кardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih faktora smrtnosti u svetu.
Dibutil ftalat je jedan od najzastupljenijih plastifikatora i endokrinih ometača. Ova supstanca može na različite načine dospeti u ljudski organizam.
O ovoj problematici su rađene studije in vivo i one dokazuju uzročnost i vezu između dibutil ftalata i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, sami specifični mehanizmi su nejasni.
Cilj Vukovog istraživanja je razumevanje mehanizama uključenih u aktivaciju vaskularnih endotelnih ćelija nakon izlaganja dibutil ftalatu različitih koncentracija in vitro.