Delegacija Vlade Republike Srbije je položila venac na spomenik Proti Mateji Nenadoviću – prvom predsedniku Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, u pratnji ministra kulture Nikole Selakovića i ministra bez portfelja Đorđa Milićevića, položio je venac na spomenik Proti Mateji Nenadoviću u Brankovini, povodom 220. godišnjice od osnivanja Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog.
„Imamo veliko zadovoljstvo što smo u ime Vlade Republike Srbije položili venac na grob Prote Mateje Nenadovića, prvog predsednika Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog. To je inače prva Vlada Srbije, pre tačno 220 godina“, rekao je Dačić.
Ministar je podsetio da je Praviteljstvujušći sovjet formiran 1805. godine i da se on smatra pretečom svih izvršnih organa vlasti, odnosno organizacije srpske države, kao i da je Prota Mateja Nenadović bio prvi predsednik sovjeta, iz kojeg su kasnije, 1811. godine, nastala i prva ministarstva odnosno popečiteljstva.
„Pre toga Srbija nije imala nikakvu unutrašnju organizaciju, bila je pod Osmanskim ropstvom. 1805. godina je početak prve, organizovane izvršne vlasti u Srbiji, odnosno Vlade Republike Srbije Praviteljstvujušćeg sovjeta“, rekao je Dačić i dodao da je to na neki način bio znak da se Srbija diže iz pepela, jer se formirala moderna i slobodna Srbija.
„Kolege Selaković, Milićević i ja smo imali tu čast da se slavnoj porodici Nenadović polaganjem venaca odužimo imajući u vidu da je gotovo svaki od istaknutih članova te porodice obavljao određene funkcije. Podsetiću da je Jakov Nenadović bio prvi ministar unutrašnjih dela u istoriji Srbije“, kazao je Dačić.
Istakao je da svi treba da poštujemo tradiciju i da obeležavamo velike datume i jubileje, jer time šaljemo poruku da Srbija, uvek kada je teško, treba da bude jedinstvena i time sebi obezbedi slobodu, ne samo za sve građane i za naš narod, nego i za normalno funkcionisanje države.
Skup lezilebovica na grbaci naroda 20,30,35 godina. A Milicevic nikada nista za Valjevo uradio nije.
Milićević
je tu kao konobar domaćin da posluži goste a gde su gosti išli u WC za drvo da se sete zavičaja ili u frižider?
А где је Србија данас? Где су институције данас? Разорено све као и путеви…
Лепо неко горе рече, где су вам јавни тоалети? Па то немате ни у граду, а ни многим другим јавним установама…
Успели сте да нас вратите у назад 200 година. Па шта је у питању да смо најскупљи, најзагађенији, без канализације, без пијаће воде…са милијардерима док 70% грађана преживљава, док 70% пензионера прижељкује да што пре оде на други свет…?
Mrtav se prota prervrce u grobu. Ko mu dolazi na grob i polaye cvece i pali svece!
Не знам да ли поменута господа знају да се Мало јеванђеље налази у цркви у Бранковини. * Без икаквог претеривања, Мало јеванђеље је институција, а чињеница да су се над њим заклињали устаници, посланици и чланови прве Владе Србије, најбоље говори о каквој вредности и симболу се ради. Из више извора постоје тврдње да се над њим заклињао и сам Карађорђе, којем су се из страхопоштовања, том приликом, поприлично тресле ноге. Мој предлог има за амбицију да Мало јеванђеље постане природни спој цркве, народа и државе и да се над њим заклињу посланици свих вероисповести који су изабрани на та места са намером да раде у интересу грађана и државе Србије – истиче Вулетић, уз очекивање да за ово његово залагање буде више разумевања него претходног пута.-*-пише Будо Нововић 21.01.2016 у оисањћа :*Идентичан предлог Вулетић је још у априлу 2002. године слао на адресе челних људи Скупштине Србије, шефова посланичких група, Министарства правде, као и патријарха СПЦ господина Павла. Према његовом сазнању, иницијатива је тада од стране већине насловљених пажљиво прочитана, али је испало онако како су страначке амбиције и њихови моћни лидери налагали. Тачније, у Шојићевом стилу: „Полако, са то Мало јеванђеље”.* Мало јеванђеље је три пута *нестајало* и три пута враћано,а последњи пут је враћено после мог интервјуа о нестанку ,тадашњој новинарки РВ студуха Б фде сам обелоданио да је рестаураторка Народне библиотеке Србије изненада преминула а нико није знао где је оставила Мало јеванђење, које је носила са собом у то смутно време,и она је на мој предлог направила репортажу са са протом Владаном Ковачевићем,после које је нађено.
На Малом јеванђељу су се заклињали први српски посланици -чланови Правитељствујушћег совјета, Чланак и томе објављен је пре 23 године. Мало јеванђеље се налази у цркви у Бранковини.