Mnogi Valjevci još pamte Grand baštu u Valjevu, mnogi pamte i sećaju se vremena kada je hotel Grand bio mesto za brojna dešavanja . A mnogi još uvek pamte mozaik Seča knezova koji je godinama krasio ugao zgrade i potom volšebno nestao.
Vremena su se promenila kažu na bolje, ali ne i za hotel Grand koji je očito dobra vremena svog sjajaj ostavio daleko iza sebe. Grandiozan naziv i dugogodišnje postojanjje pa u neku rekuku i brend grada Valjeva sada se sveo na konačište u rangu svih ostalih privatnih konačišta u gradu.
Istorija grada kaže da je na mestu ovog hotela početkom 19. veka postojala mehana, umesto koje je 1846. godine trgovac Tanasije Danilović sagradio novu zgradu sa kafanom i sobama za prenoćište. Trgovac R. Lazić iz Valjeva kupio je „Tanasijevu kafanu“ i 1883. godine dogradio zgradu i nazvao je „Grand“. . U prizemlju je bila smeštena gradska kafana, a na spratu u sobe za prenoćište.U tom hotelu bila je otvorena i prva štamparija pa i apoteka , a za vreme Prvog svetskog rata i ratna bolnica.
Isti istorijat navodi da je aktom sreskog načelstva iz 1936. godine hotel Grand kategorisan prvom klasom, a nacionalizovan je 1948. godine.Ulaz sa ugla dvanaest godina kasnije je zatvoren i na njega je postavljen mozaik Seče knezova rad akademsnkog slikara
Najveće preuređenje bilo je 1960. godine, kada je glavni ulaz premešten sa ugla, otvor zatvoren i na tu površinu je postavljen mozaik sa predstavom Seče knezova, rad akademskog slikara Autor Ljubodrag Jale Janković . Posrednici za izradu mozaika izmedju Jala Sloge i Opštine bile su Jalove kolege Ljuba Popović i Slobodan Jeftić Pulika.
Nova rekonstrukcija hotela započeta je 1986 godine kada je mozaik koji je privlačio pažnju kako valjevaca tako i gostiju je skinut. Po nekim informacijamanmozaik je završio na stovarištu Jablanice u Goriću i više se za njega nikada nije čulo. Jedni i dan danas tvrde da je mozaik samleven i materijal iskoristila Jablanica dok drugi tvrde da je to malo materijala da bi snamerom bio uništen već da je verovatno završio negde u nečijoj kući, možda kupatilu. Treći pak opet govore da je mozaik nestručno skinut , odnosno da su to radili gradjevinci koji nisu bili dovoljno stručni da ga neoštećenog skinu pa je zbog pucanja i brojnih oštećenja on zapravo odmah iskorišćen kao repromaterijal u rekonstrukciji hotela.
Mozaika više nema, a Grand bašta nije radila poslednjih godina ni u savremenom obliku kakva je postojala, a kamoli u davnašnjem jer na izvornom mestu gde se bašta nekada nalazila sada je deo Trga Živojina Mišića , objekat nekadašnje Valjevske banke , trenutno pretvoren u kafić.
Hotel Grand imao je nekada, pričaju stari Valjevci, brojna kulturna dešavanja mimo kafane koja je iz večeri u veče bila prepuna dok su u njoj svirali osvedočeni muzičari, najbolji tog vremena. Sada više nema ništa. Neretko nema vode, ponekad nedostaje još toga što bi zaista moglo da se svrsta pod ime koje nosi . Priča o privatizaciji hotela svima je poznata , a iako je hotel nastao kao privatno vlasništvo, nova privatizacija nije bila ni nalik ranijim.
Možda će hotel Grand jednom opet biti ono što je bio, a do tad ostaje samo zgrada koja nas podseća na ono što je nekad bilo i stare fotografije na kojima se vidi i divan mozaik koga više nema.
S.V.