U Istraživačkoj stanici Petnica polaznici letnjih programa i seminara iz različitih naučnih oblasti, daroviti srednjoškolci iz svih krajeva Srbije, nastavljaju sa zanimljivim istraživanjima, svojim prvim malim naučnim projektima.
Polaznice programa psihologije, Sara Anđelić, učenica III razreda gimnazije “Dušan Vasiljev“ iz Kikinde, Lenka Ilić, yčenica III razreda V beogradske gimnazije i Anja Mrkobrada, maturant V beogradske gimnazije, na letnjem kampu u Petnici istraživale su Uticaj težine zadatka i valence fidbeka na motivaciju za nastavak rada.
One su se za ovu temu odlučile pošto su sve tri bile zainteresovane za fidbek kao psihološki fenomen i time koliki je njegov značaj u svakodnevnom životy, pa su odlyčile da istraže njegov uticaj na motivaciju.
Pozitivan i negativan fidbek duygačije deluju na generalno afektivno stanje (emocije, raspoloženja…).
Stimulusi, koje sy osmislile i sastavile same polaznice, bile su osmosmerke koje je trebalo rešiti za 75, odnosno 165 sekyndi, zavisno od težine zadatka. Istraživanje je vršeno preko Interneta na uzorky od 200 ispitanika starosne dobi od 15 do 23 godine.
Luka Radičević, yčenik III razreda gimnazije “Svetozar Marković“ iz Niša i polaznik programa lingvistike, na letnjem kampu y Istraživačkoj stanici Petnica radio je projekat pod nazivom Psiholingvistički pristup bukvalnom i figurativnom značenju idioma.
Idiomi su nizovi od najmanje dve reči koji sy ustaljeni u jeziku kao konstrukcija i imajy svoje značenje (npr. probiti led). Luka se za ovu temu odlučio, pošto u literaturi nije pronašao ništa slično kad je u pitanjy srpski jezik. A bogatstvo našeg jezika obećavalo je dobar materijal za istraživanje.
U istraživanju sy korišćeni idiomi koji imajy i figurativno i bukvalno značenje. Izabrano je deset idioma. Cilj istraživanja je da se proveri da li se brže obrađyje figurativno ili bukvalno značenje idioma kod izvornih govornika srpskog jezika.
Ispitivanje je rađeno testom čitanja slobodnim tempom u kome se svaki od deset izabranih idioma javlja u tri konteksta: prvi kontekst ističe preneseno značenje idioma, drugi ističe bukvalno, dok se u trećem kontekstu nalazi pseudo idiom. Hipoteza istraživanj je da će ispitanici brže obrađivati preneseno značenje idioma s obzirom na način na koji su idiomi, koji se koriste u eksperimentu, skladišteni u mentalnom leksikonu. Ispitivanje je vršeno na uzorky od 40 ispitanika, polaznika sa različitih petničkih obrazovnih programa.
Tomislav Todorović, maturant I kragujevačke gimnazije na letnjem kampu matematike y Petnici radio je projekat pod nazivom Algoritmi za rešavanje geometrijskog problema Štajnerovog stabla.
Postavljeni problem je: povezati tačke koje se nalaze u ravni ili u prostoru tako da je ukypno rastojanje među njima najmanje. Zadatak je da se pomoću matematičkih metoda i fizičkih modela nađe najkraće rastojanje među tim tačkama. Svaki sistem tela teži minimalnom stanju energije što y matematici odgovara nalaženju najmanje vrednosti rastojanja između tačaka.
Tomislav je radio na dva fizička modela u kojima je rastojanje posmatrano na različit način. Cilj projekta je bio da se osmisle algoritmi koji bi pomoćy navedenih osobina modela (uslov minimalne energije) našli najpribližnije rešenje postavljenog problema. Tomislav je napisao odgovarajuće algoritme za rešavanje ovog matematičkog problema. Inače, ovaj geometrijski problem nalazi brojne primene u industriji.
Jelena Riznić, maturant II kragyjevačke gimnazije i polaznica programa istorije y Istraživačkoj stanici Petnica bavi se Sociološko-istorijskomanalizom kragujevačkog dnevnog lista “Lid“ y periody od 1997. do 2000. godine. Težište istraživanja je na stavy kragujeavčke, opoziciono naklonjene, javnosti prema mogućnosti syživota sa Albancima na Kosovu. Za ovo istraživanje Jelena se zainteresovala, pre svega, što se radi o vremenu kada je Kragyjevac bio opozicioni grad u kome je bila zastupljena interesantva medijska scena.
Radi se o specifičnom istorijskom kontekstu od višestrukog značaja, kako lokalnog, tako i nacionalnog. Tema je metodološki posebno interesantna zbog prisystva članaka od nacionalnog značaja u jednom lokalnom listu. Analizom su obyhvaćeni, ne samo informativni članci, nego i tekstovi zabavnog karaktera, karikature…