Od deponije do Divčibara: Valjevo nastavlja ekološke projekte

Valjevo će u ovoj godini za oblast ekologije izdvojiti 38,4 miliona dinara. Gradonačelnik Lazar Gojković kaže da se uporedo realizuje više značajnih projekata u ovoj oblasti.

ekologija-Lazar Gojković gradonačelnik Valjeva

Otpad, deponija i transfer stanica

U oblasti upravljanja otpadom, koja je i najveća stavka ovogodišnjeg ekološkog budžeta, Valjevo istovremeno realizuje nekoliko povezanih projekata. Za zaštitu životne sredine u 2026. godini planirano je 38,4 miliona dinara, dok je za upravljanje ostalim vrstama otpada opredeljeno 17,18 miliona dinara, uključujući sredstva za uklanjanje divljih deponija i kapitalne subvencije „EKO Tamnavi“.

sanacija deponije

Uporedo se sprovodi sanacija i rekultivacija gradske deponije, otvorene još 1991. godine kao nesanitarne, a u okviru postojećeg reciklažnog centra grade se nova transfer stanica i reciklažno dvorište. Taj sistem trebalo bi da omogući da se otpad iz Valjeva, kao i iz Mionice i Osečine, pretovaruje i upućuje ka Regionalnom centru „Kalenić“, čiji se probni rad očekuje tokom avgusta.

„Rešavamo zaista decenijski problem uz saradnju sa Ministarstvom. Na nama je da ispratimo radove i pripremamo projekte za fazne radove, kako bismo rešili sanaciju i rekultivaciju deponije. Istovremeno, najavljen je i početak rada deponije Kalenić, za šta ćemo biti potpuno spremni. Radovi su uveliko u toku, očekujemo i kamione i kontejnere, ali i saradnju građana u smislu primarne selekcije otpada“, rekao je Gojković.

Smanjenje zagađenja vazduha kroz grejanje

Drugi pravac, kako kaže, odnosi se na smanjenje zagađenja vazduha kroz promene u sistemu grejanja. Gradonačelnik Lazar Gojković podseća da su u prethodnom periodu realizovani projekti vezani za gradsku toplanu, među kojima su prelazak kotla sa mazuta na komprimovani gas i proširenje toplovodne mreže.

gasovod

„Pored decenijski važnih projekata, kao što su zatvaranje, rekultivacija i sanacija deponije, tu su u proteklom periodu bili i projekti vezani za gradsku toplanu, najpre prelazak kotla sa mazuta na komprimovani gas i proširenje toplovodne mreže. Sprovodili smo i zamenu energenata, radili kontejnerske kotlarnice na komprimovani gas na javnim objektima, sprovodili konkurse za individualna ložišta, za šta je u Valjevu veliko interesovanje građana“, rekao je Gojković koji posebno ističe činjenicu da je Valjevska toplana prešla  na korišćenje prirodnog gasa, a za sve koji se odluče da se priključe na gasovod grad je obezbedio uslove plaćanja na višegodišnje rate.

On navodi da će Grad i ubuduće konkurisati na pozive koji se odnose na energetsku efikasnost, zamenu kotlova, individualna ložišta i druge mere za unapređenje životne sredine.

„Na svaki takav poziv ćemo se javiti. Za rešavanje nekih ekoloških problema neophodno je vreme i na nama je da to vreme iskoristimo na najbolji mogući način“, kaže Gojković.

Divčibare i rešavanje problema otpadnih voda

Poseban pravac ekoloških ulaganja, kako kaže, odnosi se na Divčibare, gde je u toku izgradnja fekalne kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda.

radovi na izgradnji kanalizacije na Divčibarama

„Reč je o projektu koji bi trebalo da reši višedecenijski problem otpadnih voda u ovom turističkom mestu i omogući njegov održiv razvoj. Za Divčibare je predviđeno 12 kilometara kanalizacione mreže, dok je postrojenje za preradu otpadnih voda projektovano za kapacitet od 16.000 korisnika. Projekat je važan ne samo kao komunalno ulaganje, već i kao mera zaštite prirodne sredine na jednoj od najposećenijih valjevskih planina. Čuli ste ministarku Pavkov, koja je najavila preprojektovanje jednog dela mreže i, kako je rekla, to će biti obaveza Ministarstva“, naveo je gradonačelnik.

Ekoparkići i uređenje devastiranih površina

Svake godine Grad Valjevo ulaže sredstva za uklanjanje divljih deponija, ali i uređenje devastiranih površina.

„Neke devastirane lokacije pretvarali smo u ekoparkiće, bezbedna i moderna igrališta za decu. Tu govorimo o velikom broju lokacija gde su sada dečija igrališta, koristan prostor i za građane i za decu, a nekada su tu bile mini-deponije, šiblje i zaista zapušten prostor. Moram da istaknem da nam je Ministarstvo zaštite životne sredine bilo veliki partner u tome“, naveo je gradonačelnik.

Pošumljavanje i zelene površine

Grad Valjevo poseduje 322,25 hektara šume i dodatno 10,2 hektara javnih parkova, a gradonačelnik podseća da je rađeno i pošumljavanje određenih lokacija.

šuma Divčibare

„Najveći projekat svakako jeste sadnja 10.000 stabala na prostoru oko ski-staze Crni vrh, u okviru UNDP programa ‘Nove zelene oaze’, vrednog 1.525.000 dinara. Grad Valjevo je iz sredstava UNDP-a obezbedio 40 odsto finansijske podrške za kupovinu sadnica crnog bora i izbor izvođača radova. Tu je i park Pećina, a preduzeće ‘Agrorazvoj’ zaduženo je za ove poslove. Neka stabla u gradu su veoma stara, neka bolesna, i na nama je da ih zamenimo novima, da zasadimo još novih sadnica i da grad bude što zeleniji. To nam je veoma značajno i u borbi protiv aerozagađenja“, kaže Gojković.

Zajednička odgovornost građana i grada

On je naveo i da Grad sufinansira brojne projekte organizacija i udruženja u ovoj oblasti, verujući da jedino zajedničkim snagama mogu biti ostvareni ozbiljni pomaci.

„To je do svih nas zajedno. Važno je da svi učestvujemo. Kada to kažem, mislim na to da odlažemo otpad pravilno, da sada naučimo i da ga recikliramo, da koristimo, koliko je moguće, zdravije energente, čuvamo prirodu, ne uništavamo zelenilo i sadnice. Jednom rečju, da svi budemo odgovorni. Grad je zajednički prostor svih građana, zašto ne bi bio još lepši? Uvek smo otvoreni i za dobre ideje i dobre predloge“, zaključio je Gojković.