Apotekarski centar radio ili ne radio – Gradu trošak ostaje

Apotekarski centar Valjevo i ove godine biće finansiran iz budžeta grada, iako praktično ne obavlja svoju delatnost. Ova ustanova ima samo jednog zaposlenog, koji ne radi jer nema gde, dok još sedam osoba prima naknadu za funkcije koje verovatno ne obavljaju jer Apoteke ne postoje.

Apoteka nekada

Odbornici koalicije Svanuće početkom godine ukazali su na administrativni paradoks koji Valjevo košta, po njihovim rečima, 14 miliona dinara. U Gradskoj upravi tvrde da je reč o približno upola manjoj sumi, ali i da je 7 miliona dinara – ostaje pitanje: za šta zapravo građani izdvajaju novac?

Apotekarski centar bez apoteka i programa poslovanja

Apoteke Valjevo ove godine nisu dostavile program poslovanja gradu, niti je taj program usvajan. Iako može zvučati oštro, realno je pitanje šta bi u tom programu uopšte moglo da piše, imajući u vidu poznate činjenice. Najpre, Apotekarski centar nema nijednu apoteku u kojoj obavlja delatnost, ima samo jednog zaposlenog, pa je bilo kakav rad praktično nemoguć. Logično pitanje je – ako ova ustanova nema ni adresu, niti ijedan radni dan, šta onda plaćamo?

Sudeći po dostupnim informacijama, plaćaju se troškovi naknada Upravnog i Nadzornog odbora, kao i plata direktorke, koja je viša od zarade gradonačelnika Valjeva i kreće se, kako je navela koalicija Svanuće, a Uprava nije demantovala, oko 200.000 dinara mesečno. Uz to, isplaćuje se i zarada za jednog radnika koji ne radi.

Da li je Apotekarski centar zakonska obaveza

Iako u Gradskoj upravi navode da je postojanje Apotekarskog centra zakonska obaveza, Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje da je lokalna samouprava dužna da obezbedi dostupnost zdravstvene zaštite, uključujući i snabdevanje lekovima, ali ne i da tu uslugu mora organizovati kroz sopstvenu apotekarsku ustanovu. Apotekarsku delatnost, prema zakonu, mogu obavljati i privatne apoteke.
Ipak, u Upravi ostaju pri svojoj tvrdnji, navodeći da je drugačije tumačenje rezultat pogrešnog razumevanja pojedinih pravnika.

Adresa Apotekarskog centra: Prešernova bb bez sadržaja

U poslednjoj dokumentaciji koja je predstavljena odbornicima, kao adresa ove ustanove navodi se Prešernova bb.

lokacija, Prešernova

Lokacija je proverena. Fotografija pokazuja da tamo nema ničega osim lokala sa papirima na vratima.
U Gradskoj upravi pojašnjavaju da se ne radi o lokaciji ustanove, već o gradskom lokalu, te da je namera grada bila da se u njemu otvori apoteka. Do toga nije došlo jer se na raspisani konkurs nisu javili farmaceuti sa diplomama.

Plate i naknade u Apotekarskom centru Valjevo

Zarada direktora definisana je na nivou Republike, pa na nju, iako je visoka za valjevske prilike, kako kažu u Upravi, nije moguće uticati. Pretpostavlja se da je slična situacija i sa naknadama članova Upravnog i Nadzornog odbora, za koje bi se postavilo pitanje šta zapravo nadziru i čime upravljaju, ali odgovor se nameće sam.

Problemi Apotekarskog centra u Valjevu kroz istoriju

Iako mnogi misle da je apotekarstvo u Valjevu imalo svoje „slavne dane“, sudeći po pisanju lista Napred, ti dani, bar u finansijskom i organizacionom smislu, nisu bili naročito stabilni. Naime, u tekstu iz 1980. godine autor R. R. navodi da je apotekarski sistem u Valjevu i tada funkcionisao, ali uz stalne mere racionalizacije, što pokazuje da su problemi u organizaciji i finansiranju postojali još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina.
Kako se u tekstu navodi, apotekarski sistem ni tada nije bio bez problema, ali je poslovanje održavano bez gubitaka: „Primena mera ekonomske stabilizacije… omogućila je da se prošla poslovna godina završi bez gubitaka i pored otežavajućih uslova poslovanja i uticaja ‘zamrznutog’ novca u novim apotekama… Ne predviđaju se nove investicije… dnevni troškovi reprezentacije su ograničeni i svedeni na minimum… Ograničena je i potrošnja u svim vrstama troškova…“
Istovremeno, ukazano je i na probleme u organizaciji rada: „…predloženo je zatvaranje ‘Nove apoteke’… kako bi preostale tri apoteke radile ceo dan… Međutim, ostalo je po starom, pa zbog neracionalnog korišćenja prostora, kadrova, materijala i energije nisu ostvarene uštede…“

Da li je višak 7 miliona?

Sedam miliona dinara odgovara iznosu od oko 75 do 80 medijalnih plata u Srbiji. Za 7 miliona dinara može se kupiti oko 87.000 hlebova ili gotovo 9 tona mesa za Narodnu kuhinju. Za iznos od oko 7 miliona dinara, koliko se godišnje izdvaja za Apotekarski centar, grad bi mogao da finansira održavanje više kilometara puteva, opremi škole ili obezbedi desetine stipendija, što dodatno otvara pitanje opravdanosti ovakvog troška.

Ko plaća i dokle: pitanja bez odgovora

Činjenice su, dakle, sledeće: novac se isplaćuje iz budžeta za nerad osam lica i faktičko nepostojanje ustanove.
Da li je moguće da rešenje ne postoji? I do kada će ovo stanje trajati? Koliko je novca još potrebno?

Lista pitanja mogla bi biti duga. Najplastičnije je to možda opisao Paja Patak, koji se, češkajući po glavi ispred mašine perpetuum mobile, pita: „Čemu ovo služi, a još i ne radi?“
A možda je odgovor svojevremeno dao Albert Ajnštajn kada je rekao: „Ludilo je raditi istu stvar iznova i iznova i očekivati drugačiji rezultat.“