Kreni–promeni u Valjevu o korupciji i ekologiji

Pokret Kreni–promeni u Valjevu je organizovao razgovor sa građanima na temu korupcije i ekologije. Okupljenima je ovaj pokret predstavio i svoja dva programa u borbi protiv korupcije.

Kreni promeni u Valjevu

Na Gradskom trgu aktivisti pokreta Kreni–promeni razgovarali su sa građanima o korupciji, ali i o ekologiji.

„Danas smo došli da predstavimo program koji smo pripremili za borbu protiv korupcije, pod nazivom ‘Program čiste ruke’. Sa nama je i šef pravnog tima Nikola Tadić, koji će govoriti o tom programu. Želimo da razgovaramo sa Valjevcima i o ekologiji. Znamo da je Valjevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, sa velikim problemom zagađenog vazduha. Takođe, postoji opasnost od otvaranja rudnika. Sa nama je i Aleksandar Anđelković, profesor Šumarskog fakulteta, koji trenutno piše program za ekologiju na nivou Srbije za ‘Kreni–promeni’. Želimo da razgovaramo sa građanima o njihovim lokalnim problemima, da čujemo njihove predloge za rešavanje tih problema, predstavimo naše programe i otvorimo diskusiju o tome kako mogu da se uključe u pokret i kako mi možemo da im pomognemo u rešavanju lokalnih izazova“, rekla je Kristina Urošević, koordinator aktivista u ovom pokretu.

Kristina Urošević Kreni promeni

Iako je pokret najpre bio isključivo građanska inicijativa i oblik aktivizma, u jednom trenutku prerastao je u političku organizaciju koja trenutno podržava studentsku borbu i, kako kažu, ne učestvuje na izborima u lokalnim samoupravama gde su oni do sada održani. Ipak, građanski aktivizam nije nestao.

„I dalje imamo platformu za peticije. Svakodnevno nam stižu zahtevi za lokalne peticije širom Srbije, na različite teme. Interesovanje je i dalje veliko. Naša logika organizovanja građana je takva da se peticijom ne može sve rešiti. Peticija je prvi korak — način da okupimo i mobilišemo ljude oko nekog problema. Nakon toga ih kroz različite akcije na terenu uključujemo u kampanju i širimo pritisak kako bi se ta stvar rešila. ‘Kreni–promeni’ je svojevremeno izašao na lokalne izbore u četiri grada, gde smo ostvarili dobre rezultate. Ipak, pokret i dalje čine aktivisti koji su svakodnevno na ulicama, na protestima i na štandovima, kao što smo i danas u Valjevu“, rekla je Urošević.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, Nikola Tadić, advokat i šef pravnog tima Kreni–promeni, kaže da Srbija već ima određena zakonska rešenja, ali se ona ne primenjuju, najčešće zbog nedostatka ljudi i političke volje.

Nikola Tadić Kreni promeni

„Jedan od načina je utvrđivanje krivične odgovornosti i oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Drugi je Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Taj zakon takođe imamo, izmenjen 2020. i 2021. godine, ali imamo tek jedan slučaj koji je okončan 2024. godine, i to u vrlo ograničenom obimu. To su vrlo jednostavni zakoni i propisi koji se ne primenjuju. Utvrdi se vrednost imovine, utvrde se prihodi i redovna potrošnja. Ako postoji velika nesrazmera, teret dokazivanja prelazi na onoga ko je pod kontrolom Poreske uprave. Ukoliko ne može da dokaže legalnost svojih prihoda i imovine, poreska osnovica se oporezuje po stopi od 75 odsto. Ako se utvrdi krivična odgovornost, sledi i oduzimanje takve imovine“, rekao je Tadić.

Po njegovim rečima, oduzimanje imovine bilo bi sprovedeno u okviru programa „Metla“.

„To podrazumeva uklanjanje ljudi, pre svega u MUP-u, pravosuđu i drugim institucijama, čiji su postupci uticali na događaje koji su nas pogodili. Na primer, imali smo u Valjevu prekomernu upotrebu sile prema studentima. Svi smo svedočili situaciji da je mladić pretučen na ulici, a da je više desetina policajaca bilo prisutno. Nemamo epilog tog slučaja. Postavlja se pitanje ko je sprečio istragu, ko je rekao da policija ne izađe na teren, ko je izveo momke iz pekare, šta se desilo sa tim policajcima, da li je neko procesuiran. Ako nije — ko je odlučio da se ne procesuira? Takvi kadrovi moraju biti sklonjeni utvrđivanjem njihovog neprofesionalnog i neetičkog postupanja. Kao u svakoj službi, postoje kodeksi i pravila ponašanja.

kreni promeni u Valjevu

Što se tiče korupcije, postoji sistem referentnih vrednosti. To znači da nešto može da košta u određenom rasponu. Ne može jelka u Beogradu da košta 80.000 evra ako je tržišna cena višestruko manja. Ne može neka javna nabavka da košta 10 miliona bez PDV-a ako je utvrđeno da može da se nabavi deset puta jeftinije“, rekao je Tadić.

kreni promeni u Valjevu

Na pitanje Vamedie da li misli da srpski sudovi imaju kapacitet da iznesu veliki broj postupaka koji bi mogli biti pokrenuti, s obzirom na to da bi trajali dugo, Tadić kaže:

„Nesporno je da su sudovi u Srbiji preopterećeni i da nema dovoljno kadrova. Ali ono što je očigledno jeste nedostatak političke volje. Kada postoji politička volja i podrška, moguće je usmeriti energiju i resurse u pravosuđe. Umesto da novac odlazi na korupciju, može se usmeriti u jačanje pravosudnog sistema — zapošljavanje novih ljudi, povećanje plata sudijama, motivisanje stručnih saradnika i pripravnika, koji često rade bez naknade ili za minimalnu nadoknadu i nemaju motivaciju da ostanu u sistemu. Nije sporno da postoje izazovi, ali jedini način za poštovanje zakona jeste da sudovi zaista mogu da obavljaju svoj posao“, zaključio je Tadić.