Starost bez samoće: Gerontološki u punom kapacitetu

Kad dođe starost, često tiha, samotna i teška, jedno od rešenja postaje dom za stare. U valjevskom Gerontološkom centru kapaciteti su gotovo u potpunosti popunjeni, a interesovanje je sve veće, pa se uvek traži mesto više.

Gerontološki centar, hol

Iako u pojedinim delovima Srbije i dalje postoji stigmatizacija odlaska u dom za stare, kao svojevrsna potvrda napuštanja ili odricanja porodice, ta slika se polako, ali sigurno menja. Posebno u Valjevu, gde Gerontološki centar već godinu i po dana pokazuje da dom za stare može biti mesto dostojanstvenog života, brige, sadržaja i zajedništva. Po kvalitetu usluge, organizaciji i bogatom svakodnevnom programu, može se reći da ovaj dom prednjači i postavlja drugačije standarde boravka u trećem dobu.

Kapacitet doma je 100 korisnika, a trenutno u njemu borave 93 osobe, što znači da je ustanova praktično popunjena. Slobodnih mesta ostalo je još samo za nekoliko pokretnih korisnika, dok za polupokretne i nepokretne trenutno više nema mogućnosti prijema.

soba u Gerontološkom centru

Prema strukturi korisnika, između 50 i 60 odsto korisnika su polupokretne i nepokretne osobe, što jasno govori o složenosti i zahtevnosti nege koja se u domu pruža. O njima svakodnevno brine tim od 49 zaposlenih, među kojima su i 10 negovatelja i 6 medicinskih sestara, koji su neprekidno uz korisnike.

Iskustva stečena tokom godinu i po dana rada pokazuju da najviše truda, pažnje i posvećenosti zahteva briga o potpuno nepokretnim, ležećim korisnicima. Ta briga podrazumeva gotovo sve – od osnovne higijene, preko ishrane, do stalne bezbednosti i prisutnosti osoblja.

gerontološki centar

Valjevski dom za stare radi u skladu sa pravilnikom Ministarstva, koji jasno propisuje koga je moguće primiti. Tako, na primer, osobe sa Alchajmerovom bolešću koje su pokretne ne mogu biti smeštene u dom, kao ni osobe sa određenim duševnim oboljenjima ili poremećajima ponašanja. Takođe, ne primaju se korisnici kojima je potrebna palijativna nega ili oni sa aktivnim malignim bolestima koje zahtevaju bolničko lečenje. Sve ostale osobe koje se nalaze u teškoj životnoj situaciji, a ispunjavaju uslove, primaju se u skladu sa važećim pravilima.

Usluge koje dom pruža ne svode se samo na smeštaj i ishranu. Korisnicima su obezbeđene kompletna zdravstvena nega, radno-okupaciona terapija, kao i svakodnevne aktivnosti. Redovno se organizuju kulturna dešavanja, druženja i žurke dva puta mesečno, uz muziku i priliku za socijalizaciju.

paraklis Svetog Jovana šangajskog

U okviru doma nalazi se i crkva – paraklis Svetog Jovana Šangajskog. Sveštenik dolazi redovno, službe se održavaju jednom mesečno, a za korisnike koji su u teškom zdravstvenom stanju obezbeđene su i posete u njihovim sobama.

Ambulanta doma funkcioniše poput male zdravstvene stanice. Korisnici odlaze na redovne preventivne preglede, laboratorijske analize i specijalističke preglede kada je to potrebno. Lekar opšte prakse u domu izdaje recepte, a apoteke donose lekove direktno u ustanovu.

Sve potrebe korisnika praktično su zaokružene na jednom mestu – od terapije i lekova, do pelena i drugih neophodnih potrepština, koje se obezbeđuju kroz saradnju sa dobavljačima. Minimalna starosna granica za prijem u dom za stare iznosi 65 godina.

Cena smeštaja kreće se od 42.000 do 57.000 dinara i zavisi od stepena potrebne podrške. Postoje četiri stepena podrške, a četvrti stepen namenjen je vitalnim korisnicima – osobama koje su samostalne i brinu o sebi, ali su u poznim godinama. Dom je otvorenog tipa, što znači da pokretni korisnici mogu slobodno da izlaze,  da odu u grad, popiju kafu ili obave lične obaveze.

bioskop u Gerontološkom centru

Posete su omogućene svakog dana od 14 do 16 časova, a vikendom od 14 do 17 časova, ali korisnici, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, mogu izlaziti i van tih termina.

U domu se posebna pažnja posvećuje druženju i zajedništvu, kako starost ne bi bila usamljena. Praznici se dočekuju zajedno – uz muziku, razgovor i osećaj pripadnosti.

Božić je obeležen u toploj, porodičnoj atmosferi. U okviru doma nalazi se i crkva – paraklis Svetog Jovana Šangajskog, u kojoj se redovno održavaju službe, a sveštenik dolazi i u sobe korisnika koji su u teškom zdravstvenom stanju. Uz svečnu trpezu i praznični ručak, Božić je protekao onako kako i treba – mirno, dostojanstveno i u zajedništvu.

programi u Gerontološkom centru

I Nova godina dočekana je u društvu, bez tišine i samoće. U takvim trenucima postaje jasno da dom za stare može biti mesto gde se praznici ne preživljavaju, već dele.

Oko 80 odsto korisnika Gerontološkog centra dolazi sa teritorije Kolubarskog okruga, najviše iz Valjeva, dok je oko 20 odsto korisnika iz drugih delova Srbije.

Zdravstvena briga organizovana je kroz stalnu saradnju sa lekarima konsultantima. Fizijatar i psihijatar redovno prate stanje korisnika, a u okviru doma funkcioniše i ambulanta za rehabilitaciju sa fizioterapeutom. Svaka promena u zdravstvenom ili psihičkom stanju korisnika se prati i na nju se reaguje pravovremeno, uz prilagođavanje terapije.

Iskustva pokazuju da redovna nega i pravilna ishrana imaju značajan uticaj na kvalitet života korisnika. Mnogi dolaze iscrpljeni, ali se vremenom vidno oporavljaju. Ishrana je organizovana kroz pet obroka dnevno i prilagođena zdravstvenim potrebama korisnika.

Prijem u dom sprovodi se u skladu sa važećim pravilnikom, po uputu Centra za socijalni rad i odluke stručnog tima doma. Zbog gotovo popunjenih kapaciteta, slobodna su još samo pojedina mesta za izuzetno pokretne korisnike, dok će za ostale biti formirana lista čekanja.

programi u Gerontološkom centru

U domu se neguje aktivan i ispunjen svakodnevni život. Korisnicima su na raspolaganju zajednički prostori za druženje, internet i rekreaciju, a organizuju se i brojne radno-okupacione aktivnosti, kreativne radionice i izleti. Cilj svih sadržaja je da boravak u domu ne bude pasivan, već da korisnici zadrže osećaj pripadnosti i dostojanstva.

Svaki dan od rođenja starimo i, ma koliko ne želeli da mislimo o starosti, ona stiže tiho, bez pitanja. Nosi slabosti, ali i mudrost, sećanja i potrebu da neko bude tu – da sasluša, da razume i da podeli dan. Upravo to se i dešava iza vrata valjevskog Gerontološkog centra.